Delo

Д Е Л 0 4Ј36 з&хтбв&ти Д21 нешто буде изр&з прввне свести, дз, је закон, али оно што je један пут то постало, што се као израз правне свести народне јавило у облику закона, она има права тражити да то вреди и за њу, и то одмах, безусловно, онога часа. То је њено, доиста, стечено право према целини, према држави. Свако одступање од тога јесте вређање тога стеченога права личности. И ту о повратној сили закона не може бити речи, јер ми смо видели да ie повратна сила само онде и само онда, где и када се лична индивидуална воња мења, онакажава, изврће. А тога у овим случајевима нема. У погледу на кривично право из овога, једино правилнога схватања, излазе врло важни закључци, које вреди да овде додирнемо и истакнемо. У кривичном праву стоји једино личност према друштву, а никако личност према личности. Ту, дакле, о каквим стеченим правима не може никако бити говора. Прописи кривичнога пр.ава чисто су апсолутне. прохибитивне природе, ту приватна воља нишга не може да мења. С тога у кривичном праву никакво ублажавање кривичних закона не може никако доћи у сукоб са каквим стеченим правима, која би се могла противити примени новога закона одмах чим се он јави. С тога сваки кривични закон, било да он уништава извесну врсту казни, било да извесне поступке који су се до сад казнили више не казни, мора одмах да се примени не само на случајеве и кривице учињене пре новог закона, али још не суђене, но и на оне које се тада суде, па чак и на оне које су већ пресуђене,. али пресуда још није извршена. Овде res judicata нема и не може имати онај значај који она има у грађанском праву, јер онамо је она стечено ираво а овде, у кривичном праву, не. Овде би она, по аналогијп, била стечено право друштва према извесној личности, кривцу. Али како је друштво само променило мишљење о томе, како je његова правна свест сад противна њену ранијем изразу, онда би, извршујући још не извршену пресуду по старом закону, друштво у ствари давало својој ранијој правној свести превагу над њеним садашњим изразом, који је оно само свечано признало као бољи : оно би, дакле, дошло у противност са самим