Delo

САДАШЊП ГРЧКП ЈЕЗИК СКИЦА ОД Д-? ДЛБЕРТ! Т7ШБ1*) Ако се брзо прегледају погледи и судови о модерној Грчкој, одмах и површном посматрачу пада у очп, како до необичне противности доводе разна мишљења о садашњем грчком народу, његовој историји и култури. На једној страни впдимо ентусијасте, које мисле да у садашњим Грцима впде скоро идеалан народ, илп држе да у народу, којп је тек по ново ночео да жпвп, треба да траже величину п значај старих Јелпна, не дајућп му чак ни да се мирно развпја; на супрот овпм сањаличкпм фплјединима — ова је реч код данашњих научника добила неповерење, ма дајој јеплеменито бпло порекло *) — стоје тако исто оштро и неразложно сви онп, * 1*) У предговору својој расправи вели писац, да му је. намера, да ширем кругу сдику садашљега стања у испитивању новогагрчког језика, те да тако побуда интересовање за новп грчки језик и његову историју и да читаоду покаже пут ка правилним погледима о том. То је веома потребно због велике забуне, коју су у том питању створпди и још једнако стварају нарочито дидетанти. Није, мисдимо, потребно доказивати, да и ми ваља да будемо правилно упознати са питањем о новом грчком језику ; а код нас тек влада у том незиање и забуна. Из књиге Тумбове (којој је пун натпис: Die Neugriechische Sprache. Eiue Skizze von Dr. Albert Thumb, Privatdocent an der Universitat Freibarg i. B. Штампано у Фрајбургу 1892. Издање књижаре Ј. Мора) превели смо текст и само неке од важнијих напомена. Ко хоће да се нз бднже упозна са литературом о том питању, нека види и остале многобројне пишчеве напомене (Anmerkurgen, стр. 23—36), а тако и његове извештаје о новогрчким студијама у Anzeiger-у ваљанога часоннса Indogermanische Forschungen, које издају Бругман и Штрајтберг. Превод. 1 Под Филјелинима разумеју се они људи, који су у време борбе за слободу (1821 до 1829) вршили нропаганду за грчки народ и шиљањем новаца, оружја н предвођењем добровољаца материјално помагали грчку ствар. Свуда у Европи, најпре у Швајцарској (Цириху и Женеви) па онда у Немачкој, Инглеској, Француској и Америци основана су „Филјелинска друштва*. Најпознатије је између свих Филјелина име инглескога песннка Бајрона, који је умро 1824 у Мисолунги. О Фидјелинству упореди Тдсхсгбтд 'Igtoqux тгјд sUtjvlktJs btavaGTaoscos, (3. нзд. Атина 1888) Ш. стр. 76 и др. Gervinus, Geschichte des 19. Jahrhunderts. Свеска VI. стр. 11 и др. У најновије време основан је у Амстердаму <fH‘ksM.TjVL‘x.bs 2svlXoyos, са задаћом, да са новим грчким језиком и књижевношћу упознаје Европу ; ово друштво износи у часопису „'ЕХмхд* своје погледе, али цела његова појава не чини пријатан утисак.