Delo

Д Е Л 0 442 који хоће еадашњим Грцима, као друштву које је за презирање, да одреку сваку добру страну, шта више не признају им ни једну кап старе јелинске крви, већ из њих просто праве Словене најгоре врсте. Да су оба суда тешка претеривања — и то на жалост така, која су често грчком народу доносила љуте штете и спречавала му успешан развптак — увићавни људи не ће данас више одрицати. Ти погрешни погледи најпре су последица незнања, од кога баш Грчка мора да пати. Ма колико блпско да стоји сваком образованом човеку стара Једада, толико сз исто он осећа туђ према приликама на данашњем грчком истоку. II са свим то исто, што важи у опште о садашњем грчком народу може се рећи и о новом грчком језику. Незнање цвета овде још силније. Али и међу онпма, који су из ближе иосматрали језик садањих Грка, владаху до пре некодико година а од чести и данас владају тако нротивна и необична мишљења, како је мучно могло бити на ком другом нољу научном. Тому је крпво то, што и данас гомида дилетаната надмашује број нравих испитача. Докле су једни приписивалп новом грчком језику велику старину, впдели су други само опадање и безгранично кварење у новогрчким облицима. Сами Грцн својски су помогли, да се рашире оба погледа; тако је последњему пружена помоћ у целој тенденцији образованпх Грка да се одреку свога народног језикаидасе узвисе до чистоте класичнога језпка. Европски научници и дилетанти мисдили су шта више, да у том старом грчком језику, како је он на тај начпп истесан као нови грчки књижевни језик, могу да добију нов универсални пди научнички језик, којп ће све да усрећп, јер су сву хвалу класпчном старом грчком пренелп на овај уметнички књижевни језик, који чак ни сами Грци не умеју да употребе иодједнако и за углед.1) Већина Филолога стајада је према новом грчком језику врло неноверљиво илп барем равнодушно. Мишљење о поквареностн новога грчког победнло је; овај је поглед био врло погодан, јер се тада није више требало мучити се тим опалим језиком. „Нови грчкп језик пма тешке грехеуочима неких Фпдологаи.2) Суд „шта се може очекивати од народа, који (х 7io конструпше са акусативом* постао је отуда управо тппнчки и пословички. II упоредна наука о језнку обратила је мало пажње новоме грчком језику ; задовољавали су се само тиме, што су без даљег испитивања приЈ) Мисао, да се од књижевног језика данашњих Грка створи интернационални научни језик, потекда је, колико ја знам, од[Францускога јелиниста G. d’ Е i с li t ћ а 1-а, упор. његову броширу ,De l’usage pratique dela langue grecque* Париз 1864 и извођења истога писца у Annuaire de l’Association pour l’encouragement des Etndes greques IV 105 и У 120 и д. („Сопsidćrations preliminaires sur une langue internationale universelle*); ови су чланци поново штампани у скупл.еним расправама њ еговим: „La lanque grecqueu Paris 1887. Данас je B o 11 z, Hellenisch, die intemationale Gelehrtensprache <Јег Zukunft“ Лајнциг 1890 (2 изд.) главни представник овог нравца. Узгред напомињем да су погледи таких сањалица, као што је Болц, без икакве научне вредности. *) Тако характерише Comparetti у Kuhn’s Zeitschrift fiir vergl. Spracbf. XVIII 133. ноложај, који заузнмају филолози.