Delo

САДАШЊИ ГРЧКИ ЈЕЗИК 453 њени. Како се пзвршио овај процес апсорпције може се и данас пратити на другом страном елементу народном, који је у 14. веку продро у Грчку Албанесцп у краљевинп Грчкој још се истина по језнку разликују од својих суграђана, али се опажа, да овпх Албанезаца с дана на дан нестаје u да ће најзад са свим прећп у Грке, као што се већ сада слабо разликују од правпх Грка но народним обичајнма u националном осећању. Тако дакле велике области на грчком истоку имају становништво, које је пропзашло из мешавпне раса. Ну пе сме се заборавити, да су онет други пределп, на прпмер острва у егејском мору п деловп Мале Азије и у фисичком погледу сачували чист јелински тпп. Антрополошка статистпка треба још да да обавештења у поједпностнма. Ма како да испадне то обавештење, ипак се увек мора нагласптн етнпчка страна на супрот специјално антрополошком опажгњу. Да лп у оиште пма исторпског народа, који представља чисту расу? Мучно. Али појам „народ* не чпнп телесна грађа, боја косе п очију већ u заједнпца у језнку, у народном жпвоту, у веровању п обпчајпма, у кратко у сваком духовном имању: као што се у Немачкој не пориче немачка народност садашњем становнику у ager decumanus на југу илп у словенској пруској земљи на североистоку, због мешавине са туђим елементима, тако се псто не сме садашњем Грку споритп његово јелпнство. Јер новогрчки народ потпуно је дете своје старе грчке матере: он је до душе претрпео промене, али је иоказао таку подобност за жпвот, да је без штете могао шта впшс да примп у се велику масу страних елемената, да пх аспмплује. Чешће је већ показано, како је народно веровање п народни обпчај тесно везан за старо доба; у том погледу ваља нам нарочито споменути Б. Шмита1). А ако се вратимо на језпк, овде ће Фалмерајер можда још јаче бнти потучен. Врло је характеристпчно, што Словени п Албанесди, који су фпсичкн имали утпцаја на Грке, нису могли извршпти духовни утицај, на пример у језпку, илп скоро никако пли тек у незнатој мери, а на протпв Романи п Турци, нремда нису тако јако смешанп с Грцима, пиак су им оставилп доста нових речи. Још у многим тачкама нпје освегљена псторпја народности на балканском полуострву. Овде је за науку богато поље за пстражпвање ; етнограФпја, исторпја, етнологија п наука о језику могу се корпсно удружити. Да нарочито грчки народ u његова култура заслужују пажњу науке, за то говори цела предходна историја модерних Грка, за то говорп и значај, који су садашњи Грци стекли као културнп Фактор на пстоку. Колико је баш испитпва1&е новога грчког језика п његових дијалеката подесно да баци светлостп на нлеменску исторпју садашњнх Грка, могло се свакојако впдети из мојих кратаих напомена. Онде, где Ј) В. Schmiđt Das Volksleben der Neugriechen und das hellenische Altertum. I. св. Лајпциг 1871. Исто питање кратко обрађује: С. Wachsmuth Das alte Griechenland im neuen. Вон 1864. У оба je списа побележена п старија литература.