Delo

452 Д Е Л 0 крви не тече у жилама хришћанског стаповништва у садашњој Грчкој. Једна олуја, каквих је мало задесило наш род, нзлила је но целој новршпни земљиној пзмеђу Истра и крајњег угла Пелопонеског острва нов род работнпка, којп је збратимљеп са великпм словенским племеном. А друга револуција, која можда није мање важна, упадом Албанезаца у Грчку довршила је сцене унпштења. У унутрашњостц целога грчког копна нема сада нп једне једите породице, којој прецп не бп били Скптн (Словенп) иди Арнаути, Алмугавари или Франки плп погрчени Азпјати из Фрпгије, Киликије, Кападокпје плп Лидије.“ Тако вели Фалмерајер1). Теза славнога Фрагмептпста бпла је баш као што треба, да у очпма Европе уништи добар глас народу, који тек што је постао, да га руинпра; отуда се и разуме олуја од огорчености, коју је Фалмерајер изазвао у Грка п прпјатеља грчких — огорчености, која се још опажа код Грка, u ако се већ навикло да се мирнпје мисли. Фалмерајер је далеко пребацпо мету. Алп једна заслуга нека му се не умањи, макар како да је претерана његова хппотеса: питање о пореклу садањих Грка, о њпховом односу према прецпма покренуо је овај научењак2). У стварп велпкп део садашњих Грка, нарочито Пелопонесци, у антрополошком погледу јесу мешовит народ: словенскп упад неоспорно се потврћује историјом и словенскпм именпма места. Ова словенска поплава захватила је нарочито Пелопонес; алп само на равној земљп седелн су Словенн, а градовп су непрестано остали центрп грчкој народностп. Па и сама равна земља није могла бпти са свпм очишћења од Грка, јер пначе тешко бп се могло наћн, од куда цаконскп дијалекат. Словени, којп су се у Грчкој утврдилп, нпсу пзвршили никакав значајан утицај на развптак грчке народности, то је само чисто фпсичко модиФпковање особпна расе. Противу некултивпраних словенскпх земљорадника и пастпра с успехом се борило, почевши од 9. века; онп су покорени, преведени у хрпшћанство, тако да су после неколико векова билп потпуно појелпl) Главно дело: Geschichte der Halbinsel Morea, 1830 (две свеске). Елегантно износи Ф. своју науку у Fragmenten aus dem Orient II. 367—459. Од старијих супротних списа наводим 0 w Die Abstammnng der Griechen und die Irrtiimer des Dr. Ph. Fallmeraver Минхен 1848. *) У свима делпма, која се тичу средње грчке историје, расправља се питање о Словенима. Згодан преглед даје Hertzeberg у својој „Geschichte Griechenlands seit dem Absterben des antiken Lebens,lt I стр. 120 и д. Уиор. и предавање од истога писца „Die Entstehung der neugriechischen NationalitatA Mitteilungen des Vereins fiir Erdkunde zu Halle 1877, стр. 68—80. Morosi Se i Greci odierni sieno schietta discendenza dogli Antichi. Rivista di Filologia X (1882) стр. 417. и д. Најновија (историска) обрада овога питања је : Gregorovius Geschichte der Stadt Athen im Mittelalter (Штутгарт 1889) I II г. и д. 0 хипотеси грчкога нсторика Еибссда употр. G. М е у е r, Essays zur Sprachgeschichte стр. 117. и д. — Обраду овога питања нарочито с антроиологиког гледишта дао jeClon StephanosLa Grece an point de vue natnrel, etnologique etc. Extrait du Dictionnaire encyclopedique des sciences medicales. Париз 1884. — За неке новије радове види аигичево „Die Neugriechische Sprachforschungu Anzeiger fiir indogermanische Sprachund Altertumskuude I u д.