Delo

Д Е Л 0 потребама снабде, да одбрану граница учврстн и усаврши, да јој нодигне дух и да је ослободи, ио могућству, u туђинскога, немачкога елемента, који је, како смо већ виделн, јако бно у војсци застушвен. Како је за ратну подобност војске веома важна њена мобилизациона моћ, брзина с којом она може на бојиште да дође, то је u са војничкога гледишта од емннентне важностн бнло имати н добпти што внше добрих н брзих саобраћајннх средстава. Ми смо виделн колико се у том ногледу за владе нокојнога цара учннило, а да ту још много има да се уради јасно је кад само на ум узмемо величпну простора који Русија захвата. И ако је она апсолутним бројем кнлометара железница својих већ многе државе јевропске стигла, а неке и претекла, Руснја још нема изведену железничку мрежу побочних лпнија, којом има да се вежу главне линије. И за то она, осећајућн и увиђајућп потребу за то, већ се спрема да, норед довршења неколнкнх главнијих лннпја које су сад у раду u отварања још неколпкнх новнх те врсте, отпочне н грађење побочних, уских железннца, за што већ има сиремљен пројекат, koju предвиђа нову железнпчку мрежу на — 30.000 врста, илн 32.000 километра! Досадашњим радом у том правцу она је већ знатно прнблнжпла себп не само Кавказ, но и централну Азнју u — Индију. Ко зна да у овоме не треба тражити н добар део узрока оној садашњој промени у расположењу енглескога јавнога мишљења и енглеске вдаде према Русији, која данас тако многе нзненађује ? И ко бн могао рећи да ту и сибирска железница, која је ту да у врло скором времену домакне и Кину релатнвно врло блнзу Руеији нема свога приличкога удела ?! Мобилизациона моћ Русије данас је дадеко, далеко већа, него што је бнла нир. за време руско-турскога рата, кад Руснја није имала ни закавску нн касписку железнпцу u кад нн источну граннцу своју у Јевроии Huje била везала железницом са центром својим и занадном границом. То ју је ослободило потребе да на псточним и југоисточним странама држи цређашњу бројну снагу војну, и дало могућност да један део њен баци на западну границу н у мнрно време, повећавши тнме још внше брзнну мобилизацнје за нотребу и случај каквих јевронских комплпкација. Појачана, нак, нли боље обновљена, н до знатне снаге доведена црноморска Флота тај је задатак још внше олакшала. .. . Русија је законнма од 1874. u 1876. ушла, такође, у ред држава са обавезном војном службом, алп је то пзвела тек за владе Александра III. Наравно Русија нз Финансиских разлога не може нотнуно да изведе тај задатак, јер би, према велпчинн њеној, она имала војску од неколико мнлијуна. По буџету она има 750.000 војника у касарнама. Осим тога и народну војску, од које је једап добар део такође нрошао кроз касарну. У онај број од 750.000 војника ннсу урачупатн ОФицнри. Козака, у време рата, може да буде на 250.000 ратника, нотпуно војнички обучених. Војска јевропска одвојена је и одељена од војске која је одређена да чува граннце државне у Азнји и покрајинама источним.