Delo

ДРУШТВЕНЦ жпвот 457 Горе поменутим законима иридошао је још и закон од 1888. године, којп се такође на реорганизацпју војске односп. — Војска је састављена из активне војске, резерве и ополченпја. Бојна снага руске војске нзносп на 2.500.000 бораца, без оиолченија. Русија јо још за ово време нзвршила и преоружање целе војске — пушком малог калпбра, н умноживши уз то доста знатно каваљерију. Исто тако за ово време начињено је u много утврђења н утврђеннх војних логора, на је u Севастоиољ обнољен. Нарочпто је Русија за ово време учнннла много за своју флоту. Мп смо већ напред поменулп колпко је Александар III још док је ирестолонаследнпк бпо поклањао пажње флоти. Постанак добровољнога Флота у велпкој је мери његово дело. А добровољна Флота пак може да послужн п за ратне цељн, ма да је намењена трговпни. II ако не располажемо најновијнм нодацпма, у овом тренутку, за стање руске Флоте, надамо се нпак да ће и ови подацп којн нам стоје на расположењу показати колнкн је знатан нанредак у том иогледу учинила Русија у последње време. Године 1878. Русија је имала убојних лађа 248, а већ године 1889. она је пмала 379 убојних иароброда, од којих 222 у Балтпском мору (међу њима 24 оклоннице) и 102 у Дрном мору (од којих 6 оклоннпца). За десет годнна она је увелнчада, дакле, своју бојну Флоту са 131 убојним паробродом. И ми за цело нећемо цретерати ако рекнемо да она данас има на 400 убојних бродова. Наравно да овде није добровољнп флот o ком смо већ рекли какво значење има! Ма да, строго узевши, није овде место, ппак је од ннтереса да овде саопштимо и развитак трговинске Флоте. Године 1870. Русија је, без Финске, пмала 340 једрнлних лађа п 9 иараброда ! Финска је у то доба нмала 208 једрилнпх лађа и 44 параброда. Године 1876. Руспја је већ нмала 1785 једрилних лађа и 151 параброд. Године 1889. Русија је, без Фпнске, имала 2969 једрплних лађа u 239 нараброда, а Финска сама: 1769 једрплних лађа н 271 иараброд. Заједно с Фпнском Русија је, дакле, те годнне имала: 4738 једрилних лађа u 500 параброда Терета ове лађе могу да ионесу 603.000 тона. II из овако неиотнуних података јасно се впди колико је Руспја у том погледу коракнула напред за владе Александра III. Уз ово. као оцену убојне Флоте руске, наводимо мишљење ЖервиљРеаша, извесгиоца за буџет Француске марнне у 1894. годинп: он вели руска убојна Флога скоро је стпгла снагу Француске Флоте (за коју се зна да је после Енглеске Флоте најјача); Русија може у бојни ред ставитп девет ескадра са по трп оклопнпце п сразмерним бројем крстарица, торпиљера и контр-торниљера. Овај брзи развој руске убојне Флоте, која се н данас сво више развија, дао је већ Руспјп могућност : да једну нарочпту ескадру стално