Delo

462 Д Е Д 0 које су они пропзведи. Окомио се сад био и против Француске погађајући откуд му је дошао бпо ударац, и тада искрсну позната Шнебедова аФера. Зближење, нак, између Русије и Француске од тога доба пшдо је све брже и све даље, али тихо п без ларме. Тада се, први пут, како вели Флуранс, родпла и мпсао о посети Француске Флоте, и то од стране самога Александра Ш. Француска тада као да се мало колебала: она је у том као да видела један сувише нрононсиран корак, а, чини се, као да је у Француској тада бпло још и иристалица за енглеско-Француски споразум. Тако бар Флуранс у свом поменутом делу ирича, надовезујући уз то како се тадашњи Француски носланик Лабудеј јако за ту мисао заузео тако да га је то u места посланичког коштало, јер је ондашњи Француски минпстар спољнпх посдова двоумио још о томе. Отуда је, као да, постала и она носета Француске Фдоте енглеској фдоти у Портсмуту, у повратку из Кронштата — као ублажење неко. Тако се полако, алп сигурно, с почетка п с двоумпцама, нрппремао савез између Француске п Русије. Бисмарк и цела Јевропа нису у то хтелп да верују до иоследњега тренутка. II реминисцепције пз прошлости п разлике између републике тедне п аутократске државе чиниле су се као неотклоњпве сметње. Уз то је сва Бпсмаркова вештина бпла у то уложена, да то зближење не допусти, јер он је добро појмио да је онда Немачка, као што рече опај Немац у Gaulois : између наковња п чекића. Алп су интереси обе државе и сувише јасно говорпли за то да свладају п Француски реиублуканизам u рускп аутократизам. И ако је Бпсмарк са осталом штампом тројнога савеза све чпнио само да противностп u с једне u с друге стране подгреје и распири, опет он у томе није успео нп на једној ни на другој странп: Французи су, најпосле, исто тако певадп „Божс царја храњп“, као што је и Александар П1 стојећи и гологлав слушао марсељезу. После иосете Француске Флоте у Кронштату дошла је посета руске ескадре у Тулону и руских мрнара у Паризу. И тек тада се почело увиђати да у тим носетама има нешто впше од простих узајамних љубазноти. Нпје невероватно да је п Бисмарков пад имао један разлог свој у овоме, јер мучно да је Александар III случајно одговорио Бисмарку, на неколико месеца пре тога, на његова уверавања да Русијп од Немачке не прети никаква опасност док је он немачки канцелар: а знате лп ви докле ћете руковати немачком политпком! ? Зближење између Француске п Русије пзменило је сасвпм јевропске одношаје. Тројни савез је све впше слабио од кад је добио своју upeтегу, пзражену за бављења руских мрнара у Француској п спмболпчно, у иознатој медаљп на којо.ј је било псппсано да је 2=3! Поремећеност која је у Италији настала u која је њено савезништво са свим скоро на нулу вредности свела, још више је ослабпла тројнп савез. II Француска и Руспја све више су добијале угледа, важностп п