Delo

ДРУШТВЕШ1 живот 461 у Француску, са свнју страна, да бн ову у очима Русије компромитовали. Француска сс, међу тим, мудро извуче из ове замке, примивши бугарске дедегате — просто као приватне личности уз савет: да се споразумеју са Руси)Омида im мало на Француску не рачунају. То јој је одмахАлександар III нрпзнањем засведочио, изразпвшп нри пријаму дипломатскога тела, посланику Лабулеју своје задввољство на коректном и лојалном држању Француске владе, гласом довољно јасним да чују све његове колеге. Бисмарк је све учинио да тада Јевропу запали: изазивао Француску иокушавао је отуђити је од Русије, коју је онет гурао у Бугарску, да добпје одрешене руке према Француској. Тада је он рекао да Немачка нема својих интереса у Бугарској и да за то не би жртвовала ни једнога поморанског гренадира. Тада на граници Француској беше Немачка скоцентрисала 75.000 војника, и још беше у изгледу да дођу п повнх 25.000. Француска, опет, тада баш израђпваше нову, Лебелову пушку, бездимнп барут и Тирпен-ов мелинит. Посредовањем Александра Л1 немачка војска (75.000) се удалп пз Елзаса u Лотарингије п нових 25.000 во]ника не дођоше. За тим дође долазак Кобурга на престо бугарски у коме случају, чудноватим вачином, Немачка осуђиваше тај поступак псто тако енергично, као пРусија и Француска. Шта више она у томе као,да се показиваше још енергичнија, што је јако свратпло пажњу Француске, на и Русије. Тада је, услед тога, изашла на впдик дволнчност Бисмаркова: кажу, да је он преко белгпске дппломатије држао споразум с Кобургом u бодрио га да иде у Бугарску, куражећп и Аустрију на том путу, док је, у исто време, он с друге стране Формално нротествовао нротиву Кобургова постунка заједно с Русијом u Француском. Ове интриге Бисмаркове нохваташе се, како изгледа, иомоћу Францускс дппломацпје, п услед тога настаде приметна ладноћа у одношајпма изеђу Немачке п Русије баш онда кад се Бисмарк трудио да те односе чвршће још веже. План је дакле, бпо јасан : окуражити Русију и уплестп је у Бугарске стварц а у исто време држати и Аустрпју протпву ње, те на тај начпн спречити довршење војне спреме руске п осигурати себи леђа за Француску. Али тај је план, како видимо, пропао. Бисмарк, међу тим, није још ништа слутио о том, да је његова интрига ухваћена. За то кад је одмах ио том Александар III прошао кроз Берлин, Бисмарк је по нова покушао да уверп цара рускога о својој искреностп и жељи да му потнуно одрешене руке Немачка оставља у Бугарској. Тада је, кажу, Александар III изне» Бисмарку оне документе, којп су сведочилп о његовој дволпчности. Како се Бисмарк бранио, разуме се, није познато, али зна се да је од Александпа III нзашао врло нерасиоложен и прилично збуњен. Ту је био крај тројноме царском савезу. Од тада се датира и Бисмаркова отворена борба, кад другн путови нису помогли, протпву Русије на Фпнанспском и економском пољу. Отада се датира и јача зближеност пзмеђу Руспје и Француске. Бпсмарк је сад јавно изнео како су они документп лажни, али до краја није успео пстрти неповерење