Delo

488 Д Е Л 0 стирски дует пријатан је, а Финале потреса тугом, која је онако јако унесена у тонове. По нашем мпшљењу најлепша је пијеса молнтва Турчинова и сцена за њом (суђење суђенпца и путниково пзненађење), која је дивна по својој драматској силини. Али ће рад г. Маринковића бити потпуно завршен тек онда кад се народне песме замене његовим композицијама и кад се буде певао хор калуђера, који је — како кажу — врдо леп. Онда ће се моћи извести она лепа сцена у II. чину, где се иза иозорнпце калуђерска песма меша са босанчицом путниковом. Г. Павдовић (путник), г-ђа Тодосићка (мати Марија), мешовитн и мушки зборовп и оркестар биди су на свом месту. Млади глумац г. М. Петровић лепо је одиграо заморну улогу Тпхомирову. ЈА. ДрАГУТИНОВИТх