Delo

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА Статистика Краљевине Србије. Књ. I. Попис становништва. V. део. Општи ресултати пописа становништва. Београд 1893. Цена 12. дин. I—СХХ1Х + 1—223. У ранијим реФератима о овпм књигама истакнут је значај ових поииса. Да не понављамо. Али пре но што изнесемо ресултате пописа становништва истакнућемо неколпко интересантних података о начину ранијих пописа. Још нешто. Испадне лп овај реФерат нешто дужи, није наша кривица, до интересантност овог понпса, који се бави о многоструким односима становништва. Од ослобођења до овог пописа било је свега десет пописа. Г. Јовановпћ тврди, да ови поппсп нису тачнп, јер сам начин како су вршени, пскључује сваку тачност. Занимљиво је, да пописи од 1874 г. и 1884 г., нпсу вршени по одлукама VIII статпстичког конгреса у Петрограду 1872 г. Ове одлуке тражиле су: да се попис изврши за 1 дан по пописнпм картама за свако лице пли листама за сваку породицу, да се пописује сваке 10 године, да се пописује Фактично становнпштво т. ј. да се сваки записује онде, где га поппс затече. Овај последњи поппс извршен је према одлукама конгреса. Целе 1890 г. прппреман је нописни материјал. Буџет за ту годину није иредвидео трошкове за попис, те је узето из партије на ванредне потребе државне. За попис и сређивање пописног матерпјала утрошпла је држава 40000 д. Нема нодатака о издацпма за раније поппсе, али г. Јовановпћ држп, да нп један попис нпје стао државу тако мало као овај последњп. У Бугарској долази пописних трошкова просечно на 1 стан. 4’7 паре, у Немачкој 2’1 пара, у Србпји Г8 пара. Будући попис. нада се г. Јовановић, испашће још боље, јер ће биги унете нове рубрике, које су сад морале изостатп, пошто је било очигледно, да ће некп домаћини крити право стање своје задруге, бојећи се каквог новог пореза : то једно а друго што ће народ битп боље обавештен како о потребама пописа, тако п о корисги његовој нарочпто « погледом на нопис домаће стоке. Овом приликом тужи се на журна-