Delo

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА 493 листику, како је (изузев 2 листа) „врло мало пажње поклањала овој великој статистичкој операцији.“ Пописи се нису могди извршити свуда за 1 дан, но како у коме месту — у току од 2—8 дана Међу нописачима је било највише земљорадника (39'36°/0) а најмање учитељица (в'690/,). Пописача је било из свих сталежа. Држава није давала награде пописачима, но су то радиле поједине општине. Било је оиштина, које нису давале никакве награде (6'670). Просечна награда била је 5 дин. (највећа у тоиличком округу (7*77 д.), најмања у црноречком (1*28 д.) На сређивању иописног магеријада угхотребљено ]е 11248 дана и издато је 29640*25 дин. Остали део књиге подељен је на петнаест одељака, у којима су иотанко изнети разноструки односи становништва. Ми ћемо изнети најважније ресултате из сваког одељка. I) Админист]Јативна иодела и насељена места. У Србији има 15 округа, 72 среза, 1271 општппа, 24 вароши, 47 варошица, 3135 села, 897 заселака, свега насељених места 4103. Уз округе додата је велпчпна појединих округа. Г. Јовановић нам није казао од куда су му величине појединих округа. Просечна величина једнога среза 674.8 км?, најмањи у иодунавском (463*1 км'2), највећп у крајинском (1086*2 км2). У новим крајевима су срезови много већи но у старим окрузима. — Насељена места према површини стоје овако : На 684*4 км2 долази једна варош, (у иожаревачком округу на 519*8 км* а у врањском на 1398*9 км2), на 12*1 км2 једно село (у крајинском округу на 39*7 км2, а у ужичком на 7*7 км2), једна онштпна на 38*2 км2 (у пожаревачком на 27.6 км2 а у врањском на 64*6 км2). Највише вароши има у подунавском округу; села или насељених места највише у ужичком, а најмање у крајпнском. Ово долазп отуд, што у ужичком округу пма много заселака, који једном селу припадају. У новим крајевима има села и у опште насељених места више но у старим окрузима. У Србији на 1 оиштину долази 3*23 насељених места (најмање у црноречком 1*14, а највише у тимочком 6*56). Од свих насељенпх места долазило је на вароши 1*73%, на села 76.40°/о, на засеоке 21*87%. По окрузпма највиши је проценат варошки био у крајинском 6*82, најмањи у тимочком 0*72 ; проценат села највећи у моравском 96*51, а најмањи у ужичком 30*59; проценат заселака највећи у ужпчком 68*56, најмањп у тимочком 2*84 — а у моравском нема ни једног заселка. Баљало би испитати, одкуд тако много заселака у неким равнпјим окрузима, као што је подунавски, 33*07%, крагујевачки, 20*09 процената и т. д. Просечно становника на 1 срез долази 28998 (најмање у рудничком 21671 ст. а највише у иодринском 35307 ст.) У 11 округа је просечан број по срезовпма већи од главне средине. — Са насељеношћу општпна овако ctojii: 8 општина од 250—500 као најмање насељене, 7 преко 10000 као највпше насељене, (сем Београда п Нпша). Највећи број општина има са 1000—1250 ст. (27 оп.) u од 1250—1500 ст. (230 оњ). Међу општинама са 500 ст. има u трп варошице (Арпље, Лазаревац и