Delo

КРПТИКА И БИБЛПОГРАФИЈА 495 у новнм окрузима 403, у старим 647, дакле варошп у новим окрузима су веће него у старим окрузпма. Просечан број стаповника. који станују у једној кући у опнгге 644 (пајмањп у крајинском 5-28, највише у ваљевском 7*49), у Београду 8’90. по варошима 5’86, по селима 6‘54. III. Задруга (аородицв). При сређпвању погшсних података узета су као задруга сва лица, записана у једној записној лпсти. Свега иородица (задруга) у Србији 348258 (по варошима 60068, по седима 288189). Породица с једнпм чданом 11236 (по варошима 5548, по селима 5688). У варошима има највише породица са 2—3 и 4—5 чланова, по селима највшне породица са 6—10 чланова. У варошима било је свега 8 породица са 26—30 чланова, а преко 30 чланова нема нп једне. За чудо скоро пстп број породпца по селпма са једним чланом п са 16—20 чланова. Преко 30 чланова бнло је свега 175 породица. Ако бисмо узелп као снажну породицу ону, у коју има бар дванаест чланова п впше, онда нроценат овакпх задруга износп у варошпма једва 2*96, у селпма само 10 80, у опште 9-43. Самаца пма у варошима 5 пута впше но у селима. Узмемо лп, да породица до закључно 5 чланова не може без туђе помоћи напредоватп, а да задруга са 6 и впше чланова може напредовати, са обзиром на своје пмовно стање, онда у Србпјн пма задруге I-ве врсте 165537 (по варошима 41327, по селпма 124210) Н-го врсте, 182720 (по варошпма 18741, uo селпма 163720). Јачпх задруга има за 4-94e/„ више. По варошпма п селпма слабих задруга бпло је највпше у крајинском округу а најмање у топлпчком. У 5 округа бпо је проценат овакпх задруга већи од средњег процента. У новнм крајевпма број јачих задруга је много већп но у старпм окрузима. У Србији су јаке задруге врло ретке. Просечан број једне задруге у опште 6‘21 (највпше у ваљевском 7‘24 најмање у крајинском 5*23, у Београду 4*32), по варошпма 477 (највећп у црноречком 5*18, најмањи у подунавском u рудничком 4‘60), но селима 6‘51 (највећп у ваљевском 7*65, најмањп у црноречком 5‘30). Задруге су нај јаче у ваљевском а најслабцје у црноречком. Кад се прегледа, проценат самаца по варошима нзлази да пх је бпло најмање у врањском округу (3‘55) а највпше у руднпчком (15.62), већи но п у Београду (15‘49), по селима највпше самаца у крајпнском (342) а најмањи у тпмочком (1‘30). IV. Густина насељености и ирираштај становника Густина становнпштва завпсп од конФпгурације земљине п од економскпх прилика. Средња је густпна у Европа 37 ст. на 1 км1 (највпше у Белгији 207, а најмање у Фпнској и Норвешкој 6) у Србпји 45. Србија је на 11 месту међу европскпм државама. Од свих Балканских држава Ср>бија је најгушКе насељена Кад се упоредп 1884 г. и 1890 г., износи да је прираштај за 1890 г. 5‘4 на 1 км\ Највећа је густпна насељености у подунавском (80‘6 на 1 км2) а најмања у крајпнском. Прпраштај становнпка према површини највећп je у подупавском округу (14 на 1 км2), најмањп у ужичком (24 по км2). Насељеност у новпм крајевпма је п 1887 п 1890 слабпја но у старим окрузима, прпраштај је међу тпм за то време бпо много већп но у старим окрузима. — Впше рођених но умрлих од 1884