Delo

Д Е Л 0 496 до 1890 бпло 222403, а впшак становника 260225, значп да је се доселило 37.822 становника. У процентима изражеа вишак : на вишак рођених Ц-69, на досељене 1*99, у онште 13*68. Највећи прираштај становника био је у подунавском округу (25595) а најмањи у црноречком (5484Ј. У ироценту изрежено највпше у тоиличком (23*30) а најмање у ужичком (7 01) Београд је добио впше 18765 ст. — Да видимо које време треба да протекне, па да се становништво удвоји. У Србпји иосле 30*70 год. (најмаље у топличком 18*37 г., највише у Ужичком 59*33 г. а у Београду иосле 7*97 г. — Речено је, да је нроценат нрирашгаја већи у новим но у старпм окрузима. Поређењем процента вишка рођених у новим п старим окрузима, нађено је, да је он потпупо исти, али да је већи ироценат досељених у новим окрузима, те отуд u тог вишка. Кад би досељавање остало исто као и нрираштај рођених онда би се становништво удвоЈидо у новим окрузпма за 25*64 г. а у старим за 32*11 г. Од 1884—1890 г. нрираштај становника варошких био је 21*590!0 или по 3*60°[о на годину, а седских 11*56°ј0 или по 2*09 годишње. Становништво но варошима расте два пута јаче но но селима. — „У оиште се може узети, да је највећи прпраштај бпо у равним срезовима и у онпма, који су крај Дунава и Саве. Врлетни срезови на иротив имали су прираштај много мањи“. V. Стаповништво ио роЏњу. Овде ће се узети у обзир како они становници, којп се нису затеклп свом месту рођења а из Србије cyr тако и онп. који су рођени ван Србије. У Србији рођених 2072120 (варошкнх 242580, селских 1829540). Рођених има највише но српскпм земљама, које су под туђипом (у Босни 5369, Македонији 2124, Старој Србији 4798, Херцеговинп 1310 птд.) Проценат становника, који се није у Србијц родио бпо је 4*16 (по варошима 15*32, по селима 2*45). Од страних држава највећи су нроценти из Црне Горе 0*44, Турске 0 26 Аустро-Угарске 0*24. По окрузима највећп је ироценат рођених ван Србије у тоиличком (25*15°|0) и нодрпнском (24*48°/0). Велика већпна дошљака станује по варошима и то као трговци, занатлпје или слуге. Од овог правила изузети су рођени у Бугарској, Румунији, Турској, Црној Гори, који су настањени по селима. Ако се испореде становници рођени ван Србнје у новим п старим окрузима, онда излазп, да у сгарим окрузима ио варошима има таких становника пет пута више но у новим. где су опет досељеници но селима настањени. Кад се испореди број рођених у Србији с бројем ван Србије у старим окрузима онда излази, да је у Србијп рођено 96*81°/0, а ван Србије 3*19, а у новпм окрузима 91*71°/0 у Србији а 8*29°/0 ван Србије. — Занимљиво је видети, како стоји број сталних становника према броју досељених нз других места у Србпји, било услед женидбе, удадбе или Фактичног досељења. Жнве у месту где су се родили 1811203 (у варошима 172854 но селима 1638349), пз других места 260917 (по варошима 69726, по селима 260917). Досељених ио варошнма има трп пута више но ио селима. У два округа рудничком (56*5270) и ужичком (54*58) бпло је више досељених него рођених у месту.