Delo

498 Д Е Л 0 Ожењепих и удатих мушких 424729 (по вар. 55115 по седима 369614), женских 421033 (по вар. 48614 по селима 372419). Удових мушких 36692 (по вар. 4456 по селима 32236), женских 70170 (по вар. 13160 по селима 57010). Разведених мушких 1514 (по вар. 595 по селима 919), женских 1551 (по вар. 772 по селима 779). По варошима је проценат деце до 15 г. једнак с процентом ожењених и удатих, ,а по седима је мало већп од процента ожењенпх п удатих. По варошима имају женске превагу над мушким код удовнх ц разведених, нежењених има три пута више но неудатих. По селима имају женске превагу само код удових. Нежењених и неудатих (старпјих од 15 год.) било је више по варошима у округу ваљевском (више но у Београду;, а најмање у пиротском. По селима опет бидо je највише у ужпчком а најмање у моравском. Ожењених и удатих бидо је највпше у црноречком а најмање у ужичком округу, а по варошима највпше ожењених у пожаревачком, а најмање у ваљевском округу. Удових највпше је било у црноречком округу а најмање у подунавском, а по варошима највише у подринском а најмање у тпмочком. Број разведених је у Србпјп доста велики, што је рђав знак за наш друштвени живот. По варошима има 5 пута више разведенпх, него по селпма, а највпше има оваких у подунавском а најмање у тимочком округу; по селима највшне разведених у пожаревачком а најмање у ужичком. У новпм крајевима пма разведенпх много мање но у старим окрузима. Код разведених женске сууглавному већпни. VIII. Становништво ио годинама. Из података по годинама може се оценити продуктпвна снага народна. Само у извесно доба може човек да ради, кад је стар пли сувише млад није за рад. Статистпчарп деле људе по старостп у две групе: I. од 15—70 год. п II. деца од 0—15. и старци преко 70 год. Највише пма од 0—5 г. (393422) п број ноступно опада до онпх од 21—25 год. За тим све на изменце расте и опада, тако: од 21 до 25 г. има 168416., од 26—30 г. 175029, од 31—35 г 105104; од 36 до 40 г. 147415, од 41 — 45 г. 73947, од 46—50 г. 107984, од 51—55 г. 46560, од 56—60 г. 68765, од 61—65 г. 30496, од 66—70 г. 33740 u т. д. Интересантно! Преко 100 год. било је 575 стараца. 3 је било преко 135 год. — По варошима има релативно внше старијпх становнпка но по седима. — Кад се упореде размере година становннка у Србнјп са размерима у европским државама, онда су размере скоро прпближне. У нас пма впше стараца од 60 година но у европским државама, а група од 30 до 40 година мања је опет у Србији. Пада у очп ведпка размера деце од 0—10 годпна, које је код нас мало већа. У групп од 31 до 70 наше размере су мало мање од средњпх европских размера. У Француској је најмањи прпраштај становнпка адп има највише становника у продуктивно доба. У Србнји, као п у Бугарској, на протпв, велпки нрираштај а мали проценат становнпка у продуктпвно доба. Овога има у Белгији и у Швајцарској. — У Србпјп је проценат варошког становни-