Delo

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА 497 Најмање досељених има у варошима округа врањског и ииротског. Само у округу врањском проценат досељених сељана је већи од нроцента досељених варошана. У месту нописа рођења живе 87-41о/° а ван места 12-59%. — Да разгледамо размере досељених код мушких и женских. По варошпма мушких из места пониса 64-20% (највише у врањском 89‘27, најмање у рудничком 35-57). из другог места у Србији 35-71 (највише у рудничком 64"43, најмање у врањском 10*73); женскпх из места пописа 80"05% (највпше у врањском 83 44, најмање у рудничком 56 27%), из другог места у Србији 19-95% (највише у рудничком 43*73, најмање у врањском 6-56°/°). По селпма мушких из места 9512%, пз другог места 4-88%; женских пз места 83*09°/о, ван места 16'10%. По варошима био је проценат досељених мушкпх већи од процента рођених у месту поииса. Код женских је то било обрнуто. По селпма је био проценат досељених мушкпх мањи, а женских на против већп од нроцента рођених у месту пописа. По варошпма вишак досељених мушких чине ноглавито ћацп, занатл. u тргов. номоћницп, сдуге п надничари; по седима вишак досељених женских долази само услед удадбе. VI, Становништво ао аолу. Мушких се више рађа но женских, али ирирода тежи да доведе у равнотежу оба пола. Готово у свима европским државама констатован је впшак женских, а Србија долази у ред онпх држава, у којима је то обратно. Мушких је било 1,109.885 (по варошима 161000 по селима 948732), женскпх 1052076 (по варошима 125313, по селпма 926763). На 100 становннка долазило је на мушке 51-34 (у варошима 56'26, у селима 50-59), на женске 48’6б (но варошпма 43.74, по селима 49-41). Мушких становника у новим окрузима ио вароишма мање, а по селима више но у старим окрузпма. По варошима има највише женских у врањском округу а најмање у рудничком (мање но у Београду). По селима највише женскпх у ужичком а најмање у топлпчком. У већпни евронскпх држава јо број женских већп од мушких: у Шведској на КХК) мушкпх долазп 1007 женскпх, у Аустијп 1041, у Немачкој 1036, Француокој 1008. Белгпји 965, Италији 989). Дакле п ио селима у Србпја има релативно мање женских него и у једиој од ових држаБа. Па и у Бугарској, где су друштвене прилике сличне нашим има више женских него у Србији. Ако иогледамо по срезовима, впдећемо, да је само у 6 срезова бидо више женских но мушких (моравички, златиборски, рачански, црногорскп, драгачевски и азбуковачки), али су ови срезовп по своме геограФском ноложају у непосредној вези. VII Становништво ио брачном стању. По јачој пли слабпјој размерп закључених бракова, може се у главном оценити благостање народа. Овако је стање нађено овим пописом : Деце од 0—15 год. мушких 47822 (по вар. 53097 по селима 425129), женскпх 461523 (по вар. 47524 по селима 413999). Нежењених, неудатих мушких 168724 (по варошпма 47890 по селпма 120834), женских 97799 (ио вар. 15243 по седима 82556). ДЕДО IV 33