Delo

КРИТИКА И БИБДИОГРАФП.ТА 501 2б'03 од сто а по селима за 46‘89 од сто. Ако се нзврши ноређоље са •старијим годинама, онда издази за 24 година (до 1890 г.) норастао три пута број писмених. XII Стамовништво ио иоданству. Страних ноданика има у Србији придичан број п они су погдавито занатлије и слуге. Највише поданика има пз Угарске 11635 (5265 од сто од страних поданпка), па онда из Турске 4576 (20'71 од сто), Аустрије 3969 (17 93 од сто). По варошпма има највпше аустро-угарских поданика (72*67 од сто) па турских (1961), а на поданике осталих држава пада мали број (7*66 од сто). На Београд долази 64*79 од сто али пуне 2|s од странпх поданпка. По селпма опет највише аустро-угарскпх поданика (62*26 од сто). Свега странпх поданика пма у Србији 22105. По варошпма пма највише страних поданпка у иодринском округу а најмање у тимочком ; по селима највпше има у иодунавском а најмање опет у тпмочком. XIII Становништво ио телесним и душевним недостацима. Прикунљани су податцп о слепима, глуво-немим п душевно оболелим. Пошто obii подаци у попису од 1874 год. нису сређенп, то се сад први пут износе. — Слепих има 2781, по вар. 351 (муш. 196, жен. 155), по седпма 2430 (муш. 1376, жен. 1054). На 10000 ст. долази слеппх 12*9, а 1 сдеп на 777 ст. По варошпма више слеиих жен. но муш.; по селпма обратно. У Аустрији на 10000 ст. долази 8*1 слеппх, у Угарској 10*2, у Хрватској 18 3, у Бугарској 31*5. По варошима највише слспих има у Нишу и врањском округу а најмање у руднпчком; по селима највише слеппх у врањском а најмање у крагујевачком — Глуво-немих било је 4692 ио вар. 437 (муш. 276 жен. 161), по селима 4^55 (муш. 2795, жен. 1460). На 10000 ст. долазе 21*7 глуво-немих; а 1 глуво-нем долазп на 777 ст. У Аустрији на 10000 ст. долазе 12*9, уУгарској 10*6, у Хрватској 13*4, у Бугарској 9*7. По варошима највшпе гдуво-немих у враљском, а најмање у крагујевачком округу; по селима највише глуво-немих у ужичком а најмаље у подунавском округу. — Душево болних у Србији има просечно као и у осталој Еврогга. У Србији има 2172, ио вар. 413 (мушких 262, жен. 151), по селима 1759 (муш. 1027, жен. 732). На 10000 ст. додази 10 лудих. а 1 луд на 999 ст. Душевно болесних пма много више uo селима но по варошпма. У Аустрнји на 1000 ст. долази 15*1 душевно болесних, Угарск01 16*6, Хрватској 13*6, Бугарској 10*1. Србија с душевно болесним према мнопш европским државама стојп врло повољно, да поменем како у Норвешкој на 10000 ст. има 18*5дудих По варошпма лудих има наЈвише у топличком а најмање у пиротском округу ; а по селима душевно болесних има највише у ужичком анајмаље у тонличком округу. — Свега у Србпји било је с душевним и телеснпм недостатцима 9645. Одовогброја пада у процентима на сдепе 19*22, па гдуво-неме 36*39, на душевно болесне 34*39. На 10000 ст. било је са телесннм и душевнпм недостацима 44*6. XIV. Становнитптво ио занимању. У Србпјп од цедокупног становништва *i10 су земљорадници, атек'|10, mia другог занпмања. Ова непри-