Delo

502 д е л о родна сразмера ве бн била од штете, кад би земљорадниди радили земљу рационално. Кад се овоме дода, да је у нас још оскудида у добрим за натлијама, онда није чудо, што наЈвећи део наше привреде мора отицати у стране државе, а народно благостање, ако баш очигледно не онада, не може правидно ни напредовати*. Сва данашња становништва подељена (по аустриској и Јас. BertiHon-овој) су у 5 класа, а ове у мање групе, свега 26. I класа аемљорадња са шумарством м осталим гранама ирвобитне ироизводње подељена је у 2 групе: 1. земљорадња са сточарством и 2. шумарство и риболов. Баве се са земљорадњом и сточарством 1817223 (у вар. 65457, у селима 1751766), земљорадњом и виноградарством 1709755 (у вар. 61886, у селима 1737869), наполичари и закупци 372 (по вар. 246, по селнма 126), слуге п слушкиње код земљорадника 12943 (по вар. 585, сел.Р12358), вртари 3033 (по вар. 2409, по сел. 624), сточари 1120 (по вар. 331, по сел. 789). Шумарство и риболов 1302 (по вар. 839, по сел. 463), дугара и метлара 82 (27 и 55), угљари 185 (83 и 103), рпбари и довци 1035 (729 и 306). Свега 1818525. На прву групу у процентима 84*05, на другу групу 0*06 од целокуппог становншптва. Највећи део становништва ради земљу у округу тонличком 91*80 од сто, најмање у ппротском 83*36 од сто, у Београду 7*31 од сто. По варошима ради земљу 22*73 од сто а по селима 93*42. Од средњег процента било је вишо у 13 округа. Наједног предузимача у нословима ове групе долазила је 0*05 помоћника, а становника 6*58. II и III класа индустрија подељена у 14 група. Рударство 1353, (0*06 од сто) камен и земља 4911 (0*23 од сто) прерађивање метада оспм гвожђа 2354 (0*11) прерађивање гвожђа и челика 27514, (1*27 од сто) машине, оруђа и инструмепата 5120, (0*24 од сто) хемпска производња 1634, (0*08 од сто) грађевинарство 10433, (0*48 од сто) тканине, предиво u плетпво 7811 (0*26 од сто), нрерађпвање хартије коже, чекиња п рогова 1692, (0 08 од сто), дрвенарије 15084 (0*70 од сто), јестпва 11508 (0*53 од сто), нпћа 14390 (0*67), одеда и обућа 34144 (1*58), вештине3202 (0*15одсто). Свега од целокупнога становништва бави се индустријом 6*54 од сто (по варошима 29*43 од сто, по селима 3*03 од сто). Дакле ио варошима се 10 пута више баве индустријом но по селима. Оних занатлија, који су више потребни сељаку, нма више по селима но по варошима. Групу јестива и пића шшуу више варошани но сељаци. 1 гостионичар плп каФеџија долазио је у варонга на 120 ст. а по селпма на 1951, у Србији на 665 ст. На 1000 мушких у индустриским пасдовима учествовало је 786 женских (uo вар. 740, по селпма 858). На 1 предузпмача додазило је по* моћника 4*1 (мушких 2*3. женских 1*8). Странци су учествовалн са 9*74. Свега је учествовало у индустрији од целокупног броја станонника 141159* IV класа трговина нодељена тако исто у некодико група. Трговање с разном робом 42253 (1*95 од сто), новчани заводи 320 (0*01), нренос сувим 8075 (0*38 од сто), пренос водом 585 (0*03 од сто), разно 48832 (2*26 од сто). Свега у процентима од пелокупног становништва 4*63.