Delo

504 Д Е Л 0 HA ГРУПУ по ВАРОШИМА ПО СЕЛИМА У ОПШТЕ Од прихода 1-93 0-02 0-27 У заводима 5‘61 1*46 1-98 Непознатог занимања 0-20 0-04. Одиста није се скоро појавила у српском свету тако поучна, тако темељна u тако савесно израђена књига. Ми изнесмо најважније ресултате. Ко има вољу, може много и много поуке наћи у оном занимљпвим, разноликим и поунним поређењима. Кодико је текст красан, толпко су прегледни и разумљиви картограми и диаграми. Наш начелник статистичног оделења пма златне руке! К. Ф. К. Наше Приморје у Наполеоновим плановима Франнузи с разлогом кажу, да псторија владања и администрације њнхове, за време реводуцпје п царства, по освојенпм земљама у Јевропп, још очекује свога нисца. С разлогом желе дознати како је Француска поступала освојении народима, какви трагови осташе од њеног проласка, какве успомене задржаше о њој њени некадашњи поданици. Така историја, ако је кад год буде, биће веома опсежно и занлетено дело. које само може постатн из низа добрих монограФпја. А таку једну монограФију пустио је у свет учени поп Павао Пизани.‘) Вешто u живо Пизани ускршава Далмацпју од год. 1797 до 1815. под наизменичним владањпма Француза и Аустријанаца, те се јасно види све што је та земља преживеда за осамнаест бурних година, предазећи из једних руку у друге, променивши од једном дуговечне установе, под којима беше успавана, разбудивши се у новоме веку, који у свему и по свему беше супротност мнпулом, хвала Французима. Тиер, у своме чувеноме делу Конеулат и Царсгво, наменио је Далмацијн неколико врста, а Пнзани написао је доста велику књигу, која је од вредности за цео образовани свет, јер иисац не губи нспред очнју сву опсежну вреву догађаја, који по Јевропи и на истоку преображавају свст, н који су сви у везп. Пизани је пропутовао све крајеве о којима говори. Он је тражио тајну њпхове судбине у њиховим физичким конФормацијама и геограФским положајима. Будном радозналошћу он је путовао дуж „Илирског Приморја*, према коме се просудо 600 острва; он је обишао и унутрашњост земље ; он је свуда тражио старе пснраве и предања. i Задру је предистао архиву; у Дубровнику („а Raguse la morte“) дуго се разговарао са прошдошћу. „И ннгде, вели, прошдост пе говори тако китњасто и у више језика као на јадрапскпм обалама, где је толнко цнвилизацнја редом !) L а Dalmatie de 1797 i 1815, par 1’ abbć Paul P i s a n i. 1. vol., chez Alphonse Picard.