Delo

КРИТИКА П БИБДИОГРАФИЈА 505 прошло, нагомилавши својо сноменике, нанисавши своју нсторију на мермеру, оставивши развалине или вароши“. На северу, Пола је још скроз римска са величанством својега амФИтеатра, са својим храмовнма и славолуцима. По црквама у унутрашњости, Внзантнја се огледа у драгоценим мозајицима, где крути светитељи одскачу са златнпх постава, те бдагоснљају вернике укрућеним покретом. који више личи на заповест. Сплит, модерна варош, никда је п угнездила се цела међу зидинама јелног царског двора. Она се шири у кући ДиоклециЈановој ; тога цезара, ИлирпЈапца по рођењу, источњака но укусу, који први начичка азиско бисерје на латинском порфиру и премести осовину римскога света. После Рима, иосле Византнје и Словена дошли су Млеци, који умножише евоје насеобине на далматинској обали и подпгоше градове по обличју своме, те дуж целе обале ређа се ннз Млетака у минијатури, а лав светога Марка још је урезан на лицима зграда. Ако је обалом и вејао итадијански дух, брда су била словенска. „По висоравнима, око којпх се отимају два непрпјатељска ветра, југ и бора, Морлаци од дваиаест стотина година пасу своја мршава стадац. На крајњем југу, у кршевитом крају којн је природа затрпала потопом камења, Црна Гора је одржала до деветнаестога века тип првобитног словенског племена, патрнјархална и ратннчког, ко1ему беше на челу војвода — свештеник. А ту, опет, у најблнжем суседству, ето правог истока, ето Скадра „већма оријентадског, него што је Цариград". Белп Скадар шнрп се на окрајку свога ie3epa, начичкан кипарисима, зачињен зеленплом, где се исламске аскете насдађују екстатичним сном у сенкама џамија, у хладу платана. Еде, супротност природе и раса, сукоб веровања, то су међе Далмације. Исток и запад ту се сударају својим окрајцима, ту се узајамно захватају. Али борба никад не беше жешћа, ни мешавпна чудноватија него ли у доба Француске револуцпје и царства, кад Далмацпја за 18 година промени неколпко господара. Млечиће (1797) заменише Аустријанцп, њих Французи, Французе опет Аустријанци па у неколпко и Руси и Инглези. Годнне 1797. Бонапарта стигавши у ВенецнЈ*у, први пут крочи на праг истока, — угледа пов свет и подаде се његову чару. Посматрајући збрку интереса н страсти, којима беше земљиште од Балкана до Црве нога Мора, Наполеона обузе пскушење, да у тај овсињак уплете и Француску. Али његов поглед, минувши прве делове опште слпке, одмах се поне на највиши виднк. одакле су на догледу два мора, Средоземно и Индијски океан, и с кога ће с временом моћи да узнемпрује Инглезе у њиховим азиским насеобинама. То је, дакле. Мисир који он и Фикспра из ирестонице Адријатика. Од плена опљачканих Млетака он одабира за Француску Јонски Архипелаг, те Француским цостајама обележава пут ка Адександрији. На скоро. по Наподеонову паговору, од једнога острва до другог, скачући са Крфа на Скалту, Француска допре у Мисир. Пораз код Абукира, затворившп моро иза Француза, учини од тога знатног предузећа једну авантуру. Француска најезда на Фараонову земљу при-