Delo

Д Е Л 0 512 се доднрују нешто са Србима а нешто с Бугарнма н Власима нли Цинцарнма, на југу и југонстоку гранпчо се онн с Грцнма (1. с. страна 202 до 203.). Мнмо то г. Тума јасно каже да Срба нма. н ако у малом броју, и јужно од 40. степепа ширнне, а то је на југ од Олнмпа. „ .. . Осталн народн Бугарн, Куцо-Власи, Србн, Цнгани, Османи, Јевре и и Јерменп помешанп живе u у оном делу Македонпје, који је јужно од 40. степе а ш>'рппе (1. с. стр. 211—212). Ово је добро знати н упамтптп ради претенсија грчкнх и бугарских. За Бугаре г. Тума вели, да су опи у већпни у Македонији (1. с. стр 212). То је стара Фраза, коју ми, ради тачности павода, помињемо, а која је данас већ прплнчно изгубпла од своје вредностн од кад се већа пажља иочела обраћати етнографнјн п језику македопскога становнпштва. Hnjиовији радовч Драганова бацнли су пеобпчпо светлости на етпографпју u јездк македонаца, а да њега нико, па пи Бугари, не смеју сумњпчитн за пристраспост према Србима најбоље су сведочанство самп радови његови. А. кад се једнога дана, којп ће ваљда доћи ако се питање правилио II праведно хоће да реши, скнне и уништп аривелигисан иоложај Бугара V Турској који онн пмају имајућн Егзаросат у Цариграду — онда ће нстпна још боље п впднпје на среду пзаћи .. . * Да пређемо сад на само ново дело г. Тумпно, које говори о Србијп. Пнсац у свом делу обухвата све наше јавне односе, давши пајпре н кратак псторнски преглед: ту је и управа, п Финансија. п правда, н војска, н економпја, па, наравно и — политнка. Да, богме, да је и геограФнја сама заступљена. Одмах у предговору своме делу писац нам јасно обележава и кроз какве је наочари гледао он u гледа најновије догађаје у Србији н како у опште о нашој отаџбнпи ou суди Ту ће одмах српски чнталац н онај који добро све паше јавне односе познаје опазити колико је различан суд заснован на личном днректном посматрању п проучивању од суда којн се чини на оспову извештаја аустро-угарске штампе. Г. Тума нам даје н једно и друго, тако да кажемо у једноме даху, пе бојећи се да тиме сам са собом дође у протнвност Примера радн да наведемо два три места: „ . ... Радпкална владавина, када је уставну слобогу злоупотребила у нпско иартпзанство и за своје сопствено обогаћење, није се друкчо могла нотиснуги — но снлом. ... За то је Краљ почвао Свога оца да га радикала ослободп, којн Му хтедоше да украте н слободу општитн са осталим грађапима, док међу тнм себи ирисвајаху право, да радикалне бираче у добром расположењу одржавају лабавошћу у тражењу порезе.... D3a достнгнуће овога смера г. Снмић је апеловао 12. јануара у седннци скупштинској на све патриоте да га у том номогпу „Али послапици то не чуше нити хтедоше да чују; одмерена беседа мпнпстра председппка заглушч се виком јединственом чак u у парла-