Delo

КРИТПКА И БИБДИОГРАФИЈА 511 у кодико се сећам, писао је доста и покојни от. КузманиА по дадматинским дистовима, а скоро Ј. Ткалац, — о чему ћу у другој прилици проговорити. С. Матавуљ. Serbien von Anton Tuma k. u. k. GeneralMajor. Hanover 1894. Пнсац дела, коме насдов овде нсписасмо, пије повајлпја. Он је по»нат својим раннјин ра/овпма о балканском полуострву, међу којима је н дело му: Griechenland, Makedonien nnd Siid-Albanien. Он je војпис, па нарочито са гдедишта војничкога проучава балканско полуострво у геограФском, етпографском, статистичком и ратно-нсториском погледу. И ou своја ироучавања не чинп само из књига, он пх чини u сам, на лицу места. По раду ранијем мц га већ познајемо као пасца озбнљнијега, који се трудн да истинн важност прибави u да на основу познтнвних и добро утврђених Факата своје закључке доноси Наравно то му не вспада увек за руком једно с тога што још много шта нпје како ваља рашчишћено на овоме пољу, што је мпога пстпна претрпана и опакажена незнањем, тенденцијама п интереснма, а друго н с тога што је пнсац, као што ћемо вндети у делу које хоћемо да прпкажемо, у многоме под утицајем средине у којој живи, те му она не да да види нстину, нарочнто у стварнма ближим дапашњнм дапима н даљим од геограФије. статитистпке н ратне исторпјр. А он хоће, као шго ћемо се увернти, и о тнм стварима да се бави, па u суд свој да изрпче. И онда одмах видпте — да је он аустријанац којп па појеве u догађаје гледа кроз наочаре бечке полузваннчне штампе. У прплог онога што рекосмо, да ваведемо овде, најпре шта нам г. Тума зна казати о Србнма у Македонпји. У поменутом делу свом он говори о оном делу балканскога нолуострва, којејејужно од 41. стеиена северне шприее, т. ј. јужпо од Бптоља u Охридскога језера. Узгред само, додпрујућн граничне крајеве, помиње он п крајеве северно од тога степена геограФСке шпрнне. 0 Србпма г. Тума ту велн ово: „Србн у овим крајевпма (т. ј. јужно од 41. стеиена ширпне) чнне малп део становништва, п за то ћемо мп о њима говорпти доцпнје у засебпој штудији о северозападном делу Балканскога Полуострва. — У Македонијп жпве Срби од честп у великој равнпцп око Битоља, од чести у Вардарској долннп, п то парочито у компактној масн у долнни Тетово. Снородично долазе опи и до блнзу Солуна, где су помешанн са другпм пародностима.“ (Grriechenland, Makedonien und SiidAlbanien, стр. 214-215). Говорећн o Албанезима г. Тума пнше овако: Главна област где они живе чинп данашњу Албанију, т. ј. онај крај који се са запада граничи јадранским морем, а на истоку Шаром планином п Пиндом — даље од прплике од паралелнога круга Скадарскога језера до залива Арте. Ова област одговара у главноме старој области Илирика и Еаира, Северно и северопсточно граниче се Албанези седиштпма Срба, а источно