Delo

КРИТПКА II ВИБДИОГРАФИЈА 519 Поред оваквих иесама Саомепица нам је дада један драгоцен дар. То је нстинпта, верна слпка Бранка Радпчевића од г. Стеве Тодоровпћа. Посматрачу ее не могу одвојптп очи од тога лепога лпка. То је слика младпћа којп у трпдесетој годпнп оставља мили u нремилн свет, то је наш Бранко. Кад смо добпли овако лепу јер истнниту слпку Бранкову (која одговара онпсу познанпка Бранковпх — в. монограФију г. Свег. Буловпћа о Бранку, Глас XIII. 41) онда нам је досадна она стара, и сувише пдеалпсана сдика његова. Хвала г. Тодоровићу u Заједнпцп на овом депом лику Бранкову. Последњп прплог у Сиоменици јесте композпција госи. Д. де Сарно „Ђачки Растанак“, о којој ваља чути стручну оцену. Нама се чинп даје ваљадо донетп н партитуру славнога Бранковог кола, којеје комноновао г. Пачу а које пева сав народ наш, и она два кола што је из Ђачкога растанка пзводио и ваљано компановао г. Ј. Маринковић. Управа Зајед* нице смела је с ума само нрппремитп књигу — сноменицу и за ову прплнку, те да се од свих нрисутнпка Бранкова вечера чују одзиви о Бранку и његовој узоритој иесмп. Ако се пз овога брзога приказа впди како је Саоменица садржином својои красна књига, онда смо постигли што смо хтели. Књига је и технички вр~о лепо нзрађена, а то је заслуга књижевне задужбине племенитога родољуба Илије М. Коларца, која је узела па се издање овога дпвног помена наше захвалности славном Бранку. Оваква књига заслужује да се хиљадама растура по народу српском, и да ]е чита особито омладина па да вндп како се Срби захвално сећају својих ведпкана. Само ће тако прећп велико поштовање Ђачкога ЈЈастанка и на млађи нараштај, па ће се посде цреноспти с рода на род, док се не остварн Бранково коло. „Хеј ua дотле, куд ћеш Бранко више!“ М. К. Драгутиновпћ. „Грађа за флору околине Врање ‘ од Ђ. И. Ничића, днректора пир. гимназије. Београд, држ. штампарија 1894. стр. 78, вел 8. Смрћу наших велнкана, Нанчића и Петровића, нрекиде се од један пут, на ботан. пољу, онај живи рад, којп је, на велпку дику свакога Србпна, био узео такве дпменспје, да је бпо већ скоро постигнуо мету, да подигне Београд до центрума, коме би требао свак да се обраћа, ко би хтео да истражује ма који кра.ј балканског нолуострва. Посде Панчићеве смрти остада је та огромна зграда не довршена, а сада већ прети томе темељу, што је он дозидао, опасност да се сруши и да буде тотадно затрпан и бачен у заборав. Шта више странци су из петних жпла навалили, да нам отму тај драгоценп матерпјал, па да тиме сазидају монументалну зграду, којом би онп задивпли цео свет, представљајући то као производ својих мука п трудова! Па ко је томе крив?! За што је то дотле дошло ? На то пптање не може да одговорп ни .један Србпн а да не поцрвени од главе до пете.