Delo

/ 520 д е л о Мп смо, на жалост, јединп свему томе крпви, п нико другп ! Ми смо прекрстплн руке п вегетнрамо, поносећи се лавором, што су нам Панчпћ п Петровпћ у своје време стекди, па сматрамо (или се правимо као да тако сматрамо!) да нема впше шта да се ради на томе пољу! А кад се по негде и појави каква клица, која би хтела да проклија, мп је, познатом нашом апатијом, одмах у заметку уншнтимо, те јој никако не дамо да продре. У сред жпвог мртвнла, појављује се један човек, који, поред свих својпх брига, не жалп нп труда, ни времена, ни новаца, већ све то жртвује науцп, само да се, као захвадан син, колпко толпко одужи својој отаџбпнп, те га впдимо да, уз великп напор, приноси свој камичак колосалној згради, коју је већ одавна требало завршитп. Овој је зградп, г. Ничпћ својом „Грађом за Флору околине Врање* покдонио знатну количпну тесана камена. Нпје то лака ствар радпти на познавању наше отаџбине! Нпје то сести иа превестп, већ се то зове лутати целог дана по пољу, петп се uo брдпма, газити ритове, бостп се о трње, кпснути, зепсти, гдадоватп, навлачптп на себе кпхавице, у свима могућпм нпјансама, па чак п иотенцпране у виду пнФлуенцнје, грознице, врућице и запаљења, пзлагати се опасностп да нас отровне змпје уједу, да се стропоштамо у какав бездан, па да у најбољем случају останемо сакатп целог свог века, и поред свега тога, што бп какав Фпдпстар, седећи у наслоњачп u пушећп Фине Havana, могао све уврстпти у категорнју идила, као поћп до Топчпдера плп Раковпце, поред свега тога, рекох, долазе п грдне материријалне жртве ! Ко нпје нпкада путовао „о своме трошку* по брдпма п планпнама, тај нема појма шта кошта само јелпа екскурзија, а камо лп систематско испптивање чпгавог једног округа за каквих 5—б година узастопце! Све те муке стају г. Ничнћа његов рад, те смо, према томе, дужни да му изјавпмо најтоплпЈу захвадност као природњацп. Кад бп смо ми пмали своје природњачко друштво (подл.*и“ подразумевам само зоологе п боганпчаре,* јер су геодозп већ одавна у бољпм прплнкама), па кад бп смо ми шмади свој стручан орган, онда би се могли надати да ће u нама опет сванутп бољи дани, алп овако

Бог чува Србпју! (intelligenti pauca !!). Г. Нпчић износи у своме раду 1141 бпљку, које су нађене у околппи Врање: од тих бпљака имамо новпх за Фдору краљевине Србпје 20 врста. Нмена бпљака, аутора, доба цветања великом је пажњом евуда навођено. Жао нам je што не видимо у томе раду убројане u неке нове биљке за науку, које принадају скоро искључиво врањској Фдори, као н.пр. Crocus Alexaudri Petrov., Potentilla vranjana Petrov., Hieraciura vranjanum Panč., Hieraciu m Pljačkavicense Petrov. u т, д.