Delo

нове владавине y Румунији, ппше кнезу Каролу y септембру 1866: «. . Вернер сматра да je стање врло озбиљно, алп не губи наду. Само нека буде савесне студије, озбиљне радње и следственога рада, na ће ce многе тешкоће отклонити, a осим тога ти не смеш заборављати да ти радиш за будућност, na ако je садашњост баш и мучна.” (с. 121.) Главне тешкоће y прво време биле су спољашње, a napoчпто y гштању признања. Порта je y 1861., као што смо видели, могла обнћи тешкоћу уједињења Влашке и Молдавске тиме што je послала два Фермана кнезу, који још није бмо ни наследан. Али y признању кнеза Карола као наследнога владаоца збпља уједињене Румуннје бнло je много више садржине. Кнез je с владом одмах почео живо радити на том питању и одлучно водити преговоре с Турском, na je, уз помоћ руску ti француску (највише противљења долазило je од Аустријеј и уз озбпљно подупирање својих преговора мобилизацијом војске, ii срећно га решио (у октобру 1866.) Доведавши питањедо решења кнез je y октобру отишао y Цариград да „благодари Султану,” управо да својим присуством закључи преговоре. За кратко време no одласку кнеза Карола Султан je примио y Цариграду још једнога госта, српскога кнеза Михаила, који je као и румунски кнез, отишавшп из Цариграда, noнео собом успех народне политпке. Доиста, каваљерска природа турска није могла a да не осети поштовање спрам ових високих гостију, који обузети старањем о својој народној политици долазе да Султану кажу да je почело друго историјско време. И ако онп беху васални кнежеви, реч je њпхова бпла силна, јер они немаху да говоре ни о каквим својим пословима, него да изнесу захтеве својих народа, да проговоре оно што je изВOСНО да ће милијони громко потврдити. И така ce реч слуша и ради ње сме сваки хришћански владалац «ићи на поклоњење” нехришћанском заповеднику. У књизи има бележака које показују како кнез и y сред рада на овако тешком спољашњем питању ne заборавжа правилан рад на унутрашњој политици. Beh смо поменулн како он преклиње посланике да похитају с Уставом. Ево извадак пз једнога писма које y септембру (пре завршетка преговора о признању) mune пруском наследнику : „ . . Кад ce један пут

183

ЈЕДАН ЛЕП npmiEP