Delo

na му ce сваки живи дивио. Сиротињу je помагао и видом и невидом, сваки je ja л : код Пере, ja код његове жене налазио утехе. Једног јутра стадоше једне таљиге пред његову касаиницу. Ha таљигама беше грдна пањина. Шта je то ? упита Пера. Ништа, газда Перо. —рече један рибар. Ja и Јаков. ловисмо ноћас рибу na ништа. Кад баш y свануће вода избаци овај пањ, a ми рекосмо : «хајде да га понесемо Пери ! Onaj његов и онако je окљеван.” Пера ce насмеја. Хвала вам, кад ме ce сећате ! рече. Ево, да га сад наместимо И рибари склонише стари пањ na наместише нови. Пера их позва на част. Прођв од то доба две године. Пера једнога дана секућв месо, пробије пањ и види да je шупаљ. Загледа y шупљину сјаји ce. Он скиде чеп и наиђе на грдно благо .. . Он склони благо и удари нов чеп. A помишљао je да потражи рибаре na да подели с њима ... Али рибари беху отишли на воду. Још ce Пера није од чуда повратио, кад смотри пред касапницом једног старца и бабу где гледе y његов пањ. Он je мислио да гледе y јагње печено на пању, na им осече no парче меса и пружи. Хвала ! рече старац. Нисам гладан. Гледам овај пањ. Пањ ? упита Пера зачуђено. Старац му рече да y том пању има новаца. Од куд ти зпаш ? упита Пера. Кажи ми како ти je име ? Пера каза. Е, твоје je ! И ту му старац исприча ово што знамо. Пера их пун радости уведе y кућу. Јави жени и рече косу ово двоје старих. Нареди joj да им спреми добар доручак и собу. Па да вам дам ваше благо. рече. Нећемо ! Оно je твоје, није наше !

203

ТУЂН СЛУГА