Delo

’бар вече, рече он na загрли мене. Бог ти noMor’o, одговори мајка. Их пос’ му његов, a данас смо ти добро пазарили. Продали смо волове, ама баш масно . .. Па ђе си био до сад ? Био сам y механи. Хиље ме силом заустави, na шта hy му. Вели он; ако ћеш пити, не мораш ce опити, na и ja рекох .. . Шта he ми бити ако и останем мало тамо, кад je друштво лијепо и кад ce теку nape. Ама Хиље ce мени не допада. Добар je он. Видићеш ти само ... До ... . бар .. .je. . . И он заспа к’о заклат. A мајка ce прекрсти, na сједе поред њега... Друге вечери отац je опет мало занаснио, a тако и треће и четврте na све даже. Пос’о je добар, вели он, na je све добро. Ама дођи, брате, раније, вели мати. Нека. Сведно je, a шта ћу и овђе ? A да нам дућан ne пође на rope? рече мати. Док сам ja y животу, не бој ce ти за дућан. Пазарујем ja колик’ друга тројица . . Тако он, na шта ћеш му ? A мајки то било мучно, ■— енеда ce казатп. Једном сам je видно и како плаче. Што плачеш ? питам ja. He плачем. -- Ja сам видио. He плачем ; то je нако . . . Други пут опет пâли кандило, a моли ce богу : Помози ми, боже, да не пође рђавијем путем. He дај ми, боже, да буде пјанац . . . Ha и ja сам стао да ce молим богу, те сам читао и „оченаш“ и „богородице дјево* . . . Ама нам ни молитва ннје помогла. Хиље бијаше узео неке волове, na ce на њима изгубило силесију новаца. Због тога једну вече дође отац na пјан, a љутит к’о гром.

230

Д! ï O