Delo

CA KOCOBA

Споменпци сури давних поколења, Како ли вам време стас џиновскп мења ! Поносно вам чело вековп прорили, И спомене давне y развале скрили ; По зидинам тужним вињага ce вије, A украсе беле густа трава крије Тек над храмом тужним што векове бројн Ako ce извије пољски цветак који, Te светиње дахом, миља, ocehaja Путнпка уморна y миру запаја; A суморном чсду распаљује маре, Причајућн славу и спомене старе.... Или гуштер који из кама извирп, Прелети no њему.... na ce и сам смири. Све ce губп брзо... Време журно јури A с њим трошни гину и спомени сури ♦ ★ ★ Изнад бистре реке, на високој стенп, Развалине тужне понос порушенн K’o сведоцп тужни робовања тешка, Ал’ варннце, no том, за срца вптешка, Што вечито бодре верне спнке своје, Жалосне и трошне му векове броје.... Ту светиња беше Самодржа мила ; Tä успомен света на времена бпла. Кад Косову дође, може л’ да ce крене,