Delo

Ci£H> : Впдпм да сам крпв, опростпте .. . Алп то нисам очекивао. . . Белоз : Ta оставпте, молпм вас ! Зашто сте вп крнвн ? Ja рекох то тек онако y љутпнн.. . Нпсте вп ту нпшта кривп ... Ta зар je могућно жпветп на свету, назирући на сваком кораку поддост ? Спн. : Па умприте ce, Петре Грпгоријевићу ... He треба тако да ce узнемпрујете. • • Вама je потребан одмор. .. Вн треба да отпутујете куда на недељу две дана. Белоз : Ja да отпутујем ? Сад кад je највећп посао, кад je ствар y највећем јеку, aja да je оставнм ради одмора? Па шта вп онда мпслпте ко сам ja ? Тав : Тодор Мпхаидовпћ добро каже. Јест, драгп мој, ви заиста треба да ce одморпте. П најбоље ће бптп код мене y селу, y Тављпновцп .. . Како ће ce томе радовати ваша мајка •• • Ta она вас ce већ зажедеда. . . иосде тога, сама самцита, она je постада некако суморна Но најглавнпје, што ће то и за Одгу бптп боље. Она je постада нервозна, бледа .. . Помпсдпте само како ће то њој годитп.. . сеоскп ваздух u тако даље... Белоз. {умирујуК u ce) : Може бптп ви имате п право ... To бп добро бпло .. . (Замисли ce). Ах, да знате шта, Павле Александровпћу : хоћете лп данас y позорпшхе ?... Тав. (з ачуђено) : У позорпште ? Како то од једном y позорпште ? Белоз : Тако, Одга je узела билет ... Aja не могу ... Имам данас реоерат . . . Па жедео бпх да с н>пма вп будете . . . Тав : Па лепо . . . Пћп ћу. . . Драге ћу воље пћп . . . Белоз. (стисне му руну) Хвала вам ! Вп ћете ме тпме врло, врдо обвезатп . . . ( Се£а ce). Ja не знам ништа поддпје од тог поступка ! Па зар je могућно радптп с таким друговпма ? С тпм ce није могућно сагдаснтп . . . нпкад ... ( Уђе слуга). ПОЈАВА 12. и сдуга. Сл : Иван Степановић Загњидки. Снн». ( аренвражено ) : Загњицкп ? ! Бедоз : Да, допста то je мало чудновато . . . Тав : Ko je то Загњпдкп? Сшв. (Тихо ње.чу) : Најгорп непрпјатељ Петра Грпгорпјевпћа п, може бпти, пнсац . . . Разумете л’ ? (Громко Белозеро«у ) : Ta je лн могућно да ћете га прпмптп, Петре Грпгорпјевпћу ? Белоз : Па зар могу да га не прпмпм, кад je к менп дошао ? ( Слузи ). Нск пзволи ! (Слуга оде). Алп то нпје без ичега . . . људп бпвају с нама особпто љубазнп, кад нам учнне неку подлост . . . (Сињицин u Тављинов згледају ce u седају раздалеко. Улази Загњицки). ПОЈАВА 13. Пређашњп п Загњпцкп. Bar. (аоклони ce) : Господпне цроФесоре ... Ja сам дошао к вамз да ce покајем . . Ви ваљда разумете ...

278

ДE Л O