Delo

Белоз. (аоказујуки на столицу ) : Молим вас . . • Заг. ( седне ) : Она ономадашња епизода . . . Неколике дрзостп, што су нехохнчно издетеле ... Ако ce сећахе, господпне проФесоре, свп смо мп не изузпмајући нн вас, бнлп онда веома узнемпрени п нерасположенп . . Држим, да н сами то не можехе одрећп, je л’ тако ? Белоз : He одричем, ади не разумем за што да ce враћамо пређашњој стварн. Bar: Па ja вам рекох : желпм да ce покајем . . . Помисао, да ви можете дати мојтга речнма неки особптп смисао .. . Ta помпсао не да мп мира . . . Верујете лн, да 6u за ме било врло тешко, кад бп она епизода пмала ухицај на наше односе и била повод, да ви смахрате, господнне проФесоре, да je моје свагдашње уважење • . • Бедоз : Опросхпхе, господпне докхоре . . . Bar : Допусхихе, да ce пзразнм . . . Мучно да ће ce наћи y свеху хакав човек, којп не би пмао непрпјахеље ... To ви, господине проФесоре, и сами зжахе . . . Белоз : Да, ja хо, господине докхоре, врло добро знам. .. Bar : Е, хако je, na нja имам непријахеља .. . Онп су холпко дрски хе говоре к’о бајагп да су разне злонамерне инхриге п спдехке . • • {Сињицин узнемирено ирави разне знаке Загњицком да пути). Бедоз : Инхриге и сплехне... A шхо ce хо мене хиче ? Bar : Па ja не бих днрао у. хо тугаљиво пихање, кад овде не би и моје име плели.... Алн ja вас могу, господине проФесоре, уверихи, да сам ja химе више но нко други узнемнрен. .. (Сињицин внершчно ионавља знаке). Белоз (узнемирено ) ; 0 чему вп господпне говорпхе ? Ja вас не разумем .... Bar: Јаговории, господине проФесоре Сињ. (устане) : Кажихе ми, господпне докхоре.... Молим опросхихе шхо сам вам прекннуо говор .... Би мора бихи знахе какав je данас програм y докхорском друшхву.... Bar :Хм ... У докхорском друшхву? Хм .... He сећам се .... {Белоаерову) : Дакде, јахоћу да кажем шхо сам до дна душе узнемирен.... И напосдехку, ха ce господа усуђују, да ми подмећу хаку подлосх. као . ... Снњ. ('за време коследњих реченица , знацима убеђује Тављинова да ce умеша y рааговор.) Тав, (брзо уладњ t y разговор Загњицког. Белозерову) : Ах, боже мој пајасам са свнм заборавио (Усиљено иристојно Загњицком ) Опросхпхе, молим вас, ja вам пресекох реч, не обзирућн ce на хо, шхо je хо неприсхојно, али схвар je врдо хихна. (Белозерову) Знахе шха, драги мој .... Ja сам баш сад био y банцн. .., ÏÏ хамо je .. . хмм.... Памтихе нашу обавезу ? Дакде ... хмм . Bar. (Уетане) : Онда .. . видим, да сам ja дошао y невреме ... Прашхам ce .. . (Клања cej Белоз : Ja молим за опрошхај ..

279

жпв o x