Delo
вају шест окупацпја руских и поновних Турских освојења. Писац сматра да je руска ггомоћ увек «само y властитом руском ннтересу” и наводи ппсмо Катарине ЈосиФу II (1782), из кога би излазило да Русија мисли од Влашке и Молдавске начинити секундогенитуру и своју лредстражу противу Турака. (( А и y овом веку (1834) Русијаје била вољна помоћи сједињењу Влашке и Молдавске, кад би и ове земље и друге Велике Силе пристале на владаоца из царске руске породице« (стр. XXXIX). Како то нпје било наставља писац то je и Русија одлагала своје намере и задовољавала ce само да као покровитељ дунавских кнежевина „спречи буђење народнога духа» y њима. «Порта, с друго стране, није y свом државничком предвиђању никад ишла даље изван да само одржава стање које постоји. Најзад Аустрија, трећи сусед дунавскнх кнежевина, колебаше ce између пожуде да присвојењем Влашке и Молдавске заузме дунавска ушћа и незгоде да умножавањем својих румунских réanima не ојача још више овај немирни елеменат којп ce ne да никако претопити ; с тога je она још више него п Русија попреко гледала како ce ове земље унутрашње развијају. Така ce чинпло да he противност завидљивих суседа за свагда одржати тешко и јадно стање ових земаља, и ако оне све живље желе доћи до јединства и до напретка”. (Стр. L). У том стиже Фебруарска револуција (1848.). Њенп валовп захватише чак н Румунију. У Букурешту ce склопи Кнежевско Намесништво као привремена влада, и одмах ce декретова уставна уредба, слобода штампе, укпдање работе и благородства. Али већ y септембру 1848. Руси u Турци повратише пређашње стање, и „господари” (кпежеви) дунавских кнежевина бише тако ограничени, да без пристанка руског и турског комесара ништа нису могли радити. После Кримскога Рата ми једнако настављамо пишчево пзлагање преста руско покровите.вство, али сад дође Француско које за земљу не беше нпшта боље, јер ce морало y свему слушати оно што хоће Наполеон_, који жељаше од «латинскога братског народа” начинити једну област Француске, да би ce на тај начин могао мешати y нсточне прилпке ; y Румунијп ce све удеси no Француском угледу, и кнез Куза беше врло услужан Наполеону који му je п помогао да ce окнежи над уједињеним кнежевпнама.
22
ДE 3 O