Delo

Године 1857. састаде ce y Букурешту међународна комнсија, да iipitMii закључке влашког и молдавског «дивана» (скупштпне) које Порта беше нарочито сазвала. Дмвани су требали решптп како да ce уреде обе кнежевине. Дивани донесоше једногласан закжучак : да ce обе кнежевине уједине y независну неутралну државу, да се влада ио Уставу, u да владалац буде наследан u из које од евроиских владалачких иородица. Ha тај закључак не пристадоше ни Порта ни Велике Силе, на против конФеренција y Паризу реши да свака кнежевнна и од сада бира себп кнеза који не сме бити туђинац и кога увек Султан тек има да потврди. При свем том мисао о народном јединству већ беше довољно јака, и 1859. обе скупштине изабраше истога кнеза, пуковника Александра Кузу. Тако ce оствари бар један део програма, лични савез, a кнез Куза мораде дати писмену обавезу да he уступити, ако ce доцније успе остварити и стварни савез с владаоцем из које европске владалачке породице. По савету Великих Сила Иорта потврдн новога кнеза, алп да би и с једне и с друге стране било погодно она употреби том приликом једну дипломатску дубару, и посла кнезу два Фермана, један за Влашку други за Молдавску. Тако ce јединство и признаде и не признаде y први мах, и тек доцније, 1861., кнез изради (с Француском помоћу) накнадно признање уједињења. 0 кнезу Кузи писац говори с много штедње и као да ce нарочнто стара да мање куди a више да пријатељски истиче оно што je добро y његовом раду. Спрам познатих Факата, Huje тешко и y овом гледишту на претходнпка садашњега владаода Румуније наћи потврде мишжењу које смо већ изнели, мишљењу то јест, да књига о којој говоримо није пуштена на јавност без претечне високе цензуре У опште je овај владалац, наставља писац чији приватан живот није био за поштовање, y јавном свом раду руководио ce патриотизмом и желео повести своју државу путем напретка. Али Румунија je била привредно врло слаба, и y њој беше још доста елемената који ce противљаху уједињењу, те с тога не беше (( зрела в за парламентарну владавину ; реФормо које предузеше кнез и скупштина не могоше још допотп бла-

ЈЕДАН ЛЕП ПРПМЕР