Delo

зграда, што je y снромашнијим крајевпма теже : a no нашпм несрећнпм правилпма за грађење школа једна хаква зграда кошта no 12.000 na п 20.000 дпнара. To ]е бпла једна смехња за брже отварање школа, проTUB које су увек неппсменп бплп, a коју су смехњу увелп баш некаквп докази здравога разума. Што ce новпх крајева хиче. онало je 1 јануара 1895. годпне бпло y врањском округу једна школа на 12 села, y ппрохском на 5, y хопличко.м на IT7 села. Кад срезове y новпм крајевима упоредимо, онда надазимо : да je y лесковачком срезу једна школа на 9 села, y масурпчком на 7, y белопаланачком на 1, y власотпначком на 7, y лужничком на 7, y ншпавском на 4, y нишком на 6, y добричком, noљанпчком ii пчпњском na no 15. y јабланпчком на 18 п y косанпчком, једпном, на 42. алп ту су „села“ многа са no 5, 10, 20 п 30 порескпх глава. Косанпчкп срез има 12.000 становнпка, a школа једна долазп на 4000 становника. У овим крајевпма где пма много п досељене сирохиње, п где су села досха рехка п мала, сама држава мора п школске зграде подшахп бар делом, шхо je „неппсмена воља тамнога пука“ разумела, na y буџех за хо схавпла н суму од 20.000 динара. Још нешхо. После ратова Србија je морала y целом псхочном крају да подпже нове школске зграде, које су онамо бпле пропале п унпшхене. Колпко ce onaj неппсменп пук са својпм вођама n ппхелигенхнт! предсхавнпцпма брпнуо п за нове крајеве нека послужи ова паралела : од 1889 годпне охворено je y врањском округу 10 школа, y ппрохском 7, y хопличком 14: a од 1881 до 1889 годпне y врањском 11, y ппрохском 11 ii y хоплпчком 6: дакдезавладе „неппсленога пука“ 31 школа,. a за владе „доказа здрава разума“ 28 школа, и хо за сразмерно дуже време. Нпје без пнхереса да споменемо још u ово: да je за управе воју* je подржавао onaj неппсменп пук послахо на схрану неколпко проФесора, y разне земље, колпко за појачаље образовања холпко п за шхудпју шкодскпх п просвехнпх прплпка y хпм земљама, u да je хада охворена п ona кахедра na нашој Ведикој Шкоди за коју je сад г. Кошухпћ као лектор пзабран, a за коју je хребало, no мпслп која je катедру ту охварала, задобпхи п y Београд довесхи кога сдовенскога научнога раднпка„ нарочпхо од млађпх a потпуно спремнпх за посао. Да рекиемо сад одмах овде u реч две о школама y Бугарској, коју нам г. КошутиН као углед износи. У Бугарској доисха има релахпвно впше школа no y Србпјп, na наравно и насхавнпка. Тако no њпховој званпчној схахпсхпцп за 1890-91 г одину (новије немамо npn рудп) y Бугарској пма 4193 основне школе, п од хога чисхо женскпх 116 a мешовпхпх, са женском п мушком децолп 3068 школа. Насхавника y основнпм шкодала онп пмају свега 5943, a од хога учпхеља 4998 п учпхе.впца 945.')

*) Училшцна Статистика пр г lзЂ 1890-91. г. Софпн. 1892. г.

324

ДE Л O