Delo

Студија нашег уваженог проФесора ирпвукла je пажњу Француске, Ешвајцарске п белгпске штамие, Koja ce о његовпм праведшш п умереннм захтевпма врло похвално изразила. Швајцарцп су joj нарочнто иоклонпли особпту пажњу. Отуда впдпмо да je збор шваЈцарских правтшка, којп ce летос састадоше y Базелу да Формулпшу ошпте принцппе, којп би ce унелп y новп Федералнп грађанскп законпк, пстакао и ово пптање међу најхптнпјпма : „Koje бп прпнцппе требало поставптп за ■базпс Федералном законодавству y брачноме праву односно супружанске пмаовпне ?“ Пзгледа, да je заблуда y којој ce до скоро налажаху протпвнпцн женскога пптања, почела нестајати, јер поборнпдп женскпх права нису нпкад пмалп за сврху, као што ce до скора мпслило, да скрену жену ■са њеног прпродног позпва прпнуднвшп je тако, да занемарп своје дужностп. Ha протпв онп бп хтели. да поврате, y колпко je то за данае могућно, равнотежу, коју je човек пореметпо y своју корист ; да je заштпте, да je наоружају како би joj ce племенптп задатак мајке, жене, јавпо y свој велпчшш својо], a не као обпчан кулук и ропство. Жена, као пнднвудуа, пма право на потпуно ужпвање свпх права као п човек лсто онако, као што мора да подносп y подједнакој мери са њпме све терете п одговориости. Госп. Луј Брпдел je наппсао- ову књпгу y сврсп : да прнвуче пажњу меродавнпх европскпх -Фактора на многобројне проблеме женскога пптања. која ое морају шхо пре решпти y корпст друге половше рода -људскога, јер преустројптп законе, велп он, то значи радпти на преображају поједпнаца п друштава.., .. . Justice pour les petits, les faibles et les déshérités de ce monde ! Ju-stice pour toutes les victimes des iniquités ď ici-bas, à commeencer par la femme !.. Женева, 1894. Нпкола C. Петровпћ.

Ппсма пз Петрограда, од Радована Кошутића. Београд, '1895, г. Државна штампарија. Цена 2 динара, Стр. УП—XIV ■и 255. (СВРШЕТАК) У Србији има свега 53 школске општине које имају I*o и преко 10 села, a од њих свега деоет које имају 20 и преко двадесет „села“. Алп оне же само што нису y срцу Шумадије него нп оне ниеу саотављене из толпко села, већ пз толико насељених места, a то je ирплична раздика. Скоро све еу оне, пак, no крајевима ц брдским местима, где je и насељењв ређе. Прп том. као ii y опште кад je реч о нашпм школама, не треба заборавптп, да ce школе подижу онде где ce иајпре саградп школска

323

КРПТПКА II БИБЛПОГРАФИЈА