Delo

Знатно пспод средњега процента су; врањски б‘2l, пиротекп -16, тимочки II овде, дакле, само hobii крајеви понпжавају средљп проденат, који бп бпо без њпх знатно већп, a кад je он већп онда je наравно п средњп проденат писмености свега мушкога становнпштва већп. Кад сад узмемо y рачун за последње четпрп годпне, од поппса дакле, новпх 270 школа, n кад ce сетпмо да су ту с приличнпм бројем заступљенп п новц крајевп, онда ће y овом тренутку ствар ипсменостп бити боља од горње слпке. Оно од чега мп y овом погледу једино скоро патимо то je оскудпда y женским ochobhiim школама, Koja нам и општп средњп проценат за целу земљу држи на 14-17%. У томе су Бугарп допста мудрпјп бшш од нас, алп само онда кад су y нас владалц онп г. Кошутпћевп „доказп здрава разума“, јер чпм су онп почели узмпцатп пред неппсмешша, одмах je никло преко 70 женских школа нових. Општп средњп проценат ппсменостп je y Бугара 13 - 99 n / 0 , a какве je п колпке вредностп она довољно ће битц јасно пз онога што смо реклп о љпховпм школама п о н.пховпм наставницпма. Ова мала анадпза наше писменостп п старан> а о просветп п школама показује нам : 1, да ми наш проценат ппсменостн можемо врдо брзо и лако подићи, јер y том имамо поглавито само две тачке слабе ; 2, да je онда кад je највпше избијала на гшвршпну она „неписмена воља нашега тамнога пука“ за школу u просвету учињено релативно највпше. Taj пеписменп пук, као што види г. Кошутић, хоће и да je пнсмен и да ce учп ; он зна, дакле, п шта на дому нехлха п шта му треба. За то je п узаконпо, иреко својих представнпка, y оном „најслободоумнијем уставу“, и обавезну наставу, na joj одмах после тога и практички приступио отворпвшп за чехири годнне два иута впше школа но што су они „докази здрава разума“ отворили за десет година. Господпн Кошутнћ ce, велп, стпди кад прелиста скупштинске заппснпке последњпх година, налазећп y н.има тако изопачене „социјалне идеје“ запада, да их њиховхх оци не би могли ни познати. Ми, можда за то што нисмо билж y Паризу и Петрограду, не само што ce тих заппснпка не стидимо, него ce њпма поносимо, јер бпсмо ради били да нам покаже г. Кошутић ма крјп прост пук y Јевропп који бп изнео онодпко интересовања за опште јавне ствари, na и онолико разумевања, колпко га je наш пук пзнео y опим заппснпцима. Mu врло добро знамо да y њима није све светло и свеуглађенон цивилизовано, али знамо и то да нпје никоја „социјална ддеја“ тако страшпо страдала да je не бп могли познати ни њени оци. Међу тим радо ћемо веровати да г. Кошутпћ y тим записницима много шта није разумео ни познао, алп за то неће бпхи крив onaj „негшсменп таман пук“ nero merosa jont млада и брза памет која много шта није још nu иаучила ни доучила.

327

КРПТИКА П БИБЛПОГРАФИЈА