Delo

Да дамо п ту једну поуку г. Кошутићу. Пре него што буде пзрпдао суд о напшм скупштпнскпм записнпцпма п нашем пуку, он нека најпре прочпта оно што je бугарскп министар Славејков рекао y Собранију, кад су га пнтерпеловалп за што je некога Панова пнтернпрао no некој „полициској уредбп“ a протпвно уставу : да ce државнп законп као и библнја састоје из два дела : пз старог и новог завета ; устав. као нов завет. проноведа љубав п слободу, a полпцпска уредба као старп завет наређује „зуб за зуб“!! Ппсмена, и г. Кошутићу завпдна бугарска већпна Собранпја, са сво.м својом пнтедигенцпјом. отпљескала je дедп Славејкову, и на том ce свршпла цела ствар. 1 ) •> 3 то нека г. Кошутпћ узме мало y руке п ваљану књигу Das sociale Elend und die besitzenden Kllasen in Oesterreich од T. "W. Teifen-a. којаје ирошле годнне нзашла y Бечу, na нека отворп одмах другп лпст, где ће. y уводу, моћи да прочита ово : „један пнтелпгентан човек, са академским образовање.м, са свим озбиљно ме je пптао : ко управо раднпке дедп експлоатпше : један царско-краљевскп чпновнпк, одет, мпслп, да велпкп пиварп y доњој Аустријп пз „хуманитета“ не спуштају цену ппву : један општпнскн одбор, y варошп једној Доње Аустрпје, нашао je да су државнп дугови потребни, јер пначе peninjepn не бп имали y што своје уштеде да улажу, a један царско-краљевски гпмназпскп проФесор рече мп ; да бн ce решење друштвенога пптања прплпчно помакло напред кад бп дар уступио Јајнцкп парк за народне забаве, јер раднпк ништа друго не тражи но да после рада весело проведе недељу.“ II писац онда још додаје, да бп п много впше таквпх прпмера кратковпдостп п неразумевања могао навестп. Eto г. Кошутнћу доказа, колпко je ппсменост ове „пнтелпгентне 1 људе y образованој Аустријп сачувала да ne пзопаче „соцдјадне пдеје, 1 ' на један и сувпше пучкн начпн, да ne кажемо што впше. Ono, дакле. провпђање пзузетнога дејствовања ћелица y сувременој српској лобањп само je једно неразумевање г. Кошутпћа, којп не зна нп како ce друштвене пдеје рађају, нп шта им je основпца нп како ce one преносе п развија Ју. II за то њему морају бптп пеобјашњпве многе стварп : за њега je необјашњпва наша полптпчка борба, одкојеонвидп само негатпвне ресудтате, он не може да појмп п впдп како „неппсменп" српски пук иредњачп y тражењу п неговању просвете, како он поправља u лечп ono што су „доказп здрава разума“ искварилп. За њега je све то само дрска умна годотпња! Г. Кошутић п ne опажа колпко тпме на пазар износи своју умну годотињу ако не п што друго која нпје могла ппистојно п солпдно обућп ce нп за свега странствовања свога no цивплнзованпм и велпким градовима учене Јевропе. Он тамо није научпо да сваку ствар треба најпре добро проучптп u нспитатп, na онда о n.oi ппсатп ; он нп]е још научио да за писање о државном и друштвеном развптку једнога народа, о његово) културп

Разлагакаца ce п вгзраждаувда ce Бмгарпл од Д. Рпзова lfc94. г. стр. 2б.

328

ДE Л O