Delo

како ce нзналазп закопано благо. Te су приче прожеле сав наш народ. Прођпте којим хоћете крајем нашега Српства п уверпћете ce сами о том. Тако пак рашпрено веровање y то не може бпти тек од јуче. Потребно je бпло годпна, векова, да оно продре y срж народну п да тако срасте, да могне оно постатп што je данас y ствари. Нпје дакле оно тек од јуче y нашем народу нптп je њему (тј. веровању) крива књпга, „која пружа простоме свпјету штнво, што није нпкада за љ“ како ,Вијенац“ то тумачп, заборављајућп да je на другом месту протпвно пзноспо, да je наш српски народ неписмен п да je п y чистом хрватском крају било ■случајева слпчнпх оном. којп ce десио y Смедереву, a којп пзазва п расправу чпји натпис пстакосмо. Весшхћ нам je y овом свом раду прпбрао кодпко je могао више не само цз српске већ п пз туђинскпх лптература о веровању y закопано благо. Toj својој богатој литератури о том предмету додао je п новпх дата о веровању том y нашем народу, шхо je само расправп на корпст. Мп смо захвалнп ппсцу на овој књизп п жеделп бпсмо да на овом по.ту рада не стане, већ да и даље смело проучава наша народа веровања. Раднпка на том je посду мало. 0 Весннћевој књпжпцц проговорпла je „Б. Впла“ y 2. броју п ~Впјенац“ y 7. II на једном п на другом месту допуњује ce лптература о том Iштан.у, Mu ћемо овде додатп оно што Ваљавац y Xaroclnim pripovjedkama, које je скуппо y Вараждпну u око њега, прпча о травп која отвора сваки затвор, п то само други начин (првп начин вндп y „Вплп“). Траву ту можеш добптп и летп, кад ce сено косп. Косећп. падне лп косачу коса, знак je, да je пресекао ту траву : с тога треба покупптп сву на том месту покошену траву u однетп на реку, те једну no једну травку бацатп y воду. Koja травка пође уз воду. то je тражена. Ђ.

Развалпне манастпра св. Архангела ЗХпхапла на Превларп. Пише Никанор Ружичић епнскоп. У Београду штампарија Петра К. Танасковића. 1894. Ha 8-ни стр. 20. Овпм послом хоке Ружичпћ да покрене наше псторпчаре да поново претресу пптање о том где je ирво бпла столпца зетеке епископпје. Kao шхо ce зна, једни су (Јпречек, Руварац, Дучпћ, Голубинскп) да je она била y манастпру св, Архангела на Превдацп a другп (Јастребов Ровпнскп, Грпгоровпћ), да je била на Илбвицп блпзу Дрепа. Ружпчпћ нагпње впше овпма, пзносећп нешто и својпх разлога за то, алп ce не одлучује потпуно, јер на крају потиче двехппотезе; плп да je могућно, да je прво бнла зетска еппскоппја y манастпру св. Архистратпга Мпхаила y Пловидп 6лпзј т Дрепа па доцнпје услед неке потребе пренесена на Превдаку, плп да je маиастир на Превлацп бпо детњпковац зетскпх епископа, где су ce оннчесто u летп и зимп no неколико недеља бавпдп. A.

334

ДE Д O