Delo

БЕЛЕШКЕ

ДРУШТВА Српска краљевска академпја имала je y овој годиди пет састанака. Ha састанку делокудне акаделпје од 2. јануара ове годдне пзабранд су секретарп за поједпне акаделпје п то за акаделпју дрдродддх наука Јов. Жујовдк, за Фплософску Стојан Новаковдк, sa друштвену Лзуба Ковачевдк д за улетндчку Мдхадло Вадтровдћ, a д одређени су за eohтролоре акаделпјекпх рачуна Јов. Жујовдк, Светпслав Вуловдк ц Слла Лкзанпк. Ha тој je седшгци одлучено ; да од сада сваки днсац подносекц акаделпјд какав свој епдс, сам саставп п уједно поднесе д кратак пзвод тога сппса, којл 6u ce логао улножлтл п новлнала разаслатн. Мило нал je што je донесено овако решење ; оно пде y кордет нарочито акаделдјд д ње.ндл дубллкаццјала. Овде још полшвело са захвалношку да нал je секретар Ажаделшје г. Мплпкевпк на нашу услену лолбу допустдо, да пз заппсника акаделпјних доноодло редовно саодштења. 9. јануара био je скуп академнје улетностп, на кол je реФеровао др. Милан Јовановик о свол путу y Бар. Летос га je Акаделија била овластпла да дде y Бар, радц слдка дара Душана, жене лу царице Јелене п спна лу Уроша, које je видео 1877. год. y дркви ов. Ндколе y Бару. Алд када je дрошле годдне тало отишао, не сало да није нашао поленутдх еика, негојош дпје логао дознатд, дп куда су ce деле. Уз овај свој реФерат академдк Јовановдк дрочдтао je белешку о везала, које су биле леђу српскдл краљел Мдлутднол и црквол св. Ндколе y Бару д о даровдла, које јс краљ тој цркви слао. Ова ke ce белешка шталпатд y »Своленику.“ Ha скупу од 16. јануара приказао je Љ. Ковачевдк своју збирку преппсандх и до сада ндгде нешталиандх српскдх ц рулунскпх пове.ва, које ce налазе y Хп.тендару. Ово ke ce шталпатд y Сдолендку XXX. Да.ве je дрдказао три радље еппскода Н. Руждчића: Братки оиис Кирилооских рукоииса y књижиици југословеиске академије , Оаис леаавин-

скта хронтрафа u Старине иаштровиКске , алп о њдла нпје донета одлука док не рече Ковачевпк свој суд. Ha тол еастадку бдло je no закону бираље једнога редовдога члана п два дописна. За редовнога члана бпло je два кандддата и то : Јован Јовановик-Злај за члана акаделпје улетности п Јован Драгашевпћ за члана акаделдје прдродндх наука. Нцједан од њдх није дзабрад, јер je првп добпо 10, a другн 6 гласова, a требало je да падне на једнога две трећпне глаоова na да буде пзабран. За дописне чланове предложенп су п изабрани Др. П. Матковдк проФесор y пенспјп п Александар Николајевдк Веселовсви. 23. јануара држан je скуп, на кол je учдаен долен Љубп П. Ненадовдку. 22. Фебруара бпо je свечан годпшњи скуд, на кол je прочптао др. Јов. Туроман своју приступну беседу „Борба за хуманистичну гшмнасију u борба иротив ње и п секретар Милићевик пзвештај о раду прошле годпде. Сел тога председшхк je објавпо пролене y председништву доједдних акаделпја и пзбор два доддсна члана. Нз извештаја саопштавало obou дрплдкол: да je Акаделдја прошле године имала 31 редовног п 13 додиоиих чланова. Слрку Ненадовдћа п избором двојице чланова ове године 6uke 30 редовндх uls дописних. Од гласова академијних изипхло je трп п то 43. Вуловдка Бе.гвшке о архиеаискоиу Никодиму, 44. Авакуловнка Сриска napora и 45. Др. ii. Јовановика Пог.гед на индијску драму ; a за дггЈЈшу су прдпрелљедп д y шталпарпји су ; 46. Називи u иодела nefiima y шточној Србији, од нашега сарадника дра Job. Цвијика, важан прилог за познавање наше зем.ве ; 47. 0 склопу Пемањинв биографије ол Стефана Првовенчанога, рад нашега сарадника Станоја Станојевика; y oboji раду доказује ce, да та биог painja нпјепздш.та пз једнога пера. Kao 48. Глас изики ке Мишковика драступна беседа Сриска војска 'u оојевање за вре. ме устанака од 1804 — 1813. У 49. биће нсторијска расправа ЈБ. КовачеBuka Жене u деца Стефана Првовенчанога.