Delo

„Ирцступ y псхорију руске кљижевноеш,“ од проФесора кијевскога унпверспхета П. Б. ВлчЈимирова, и лрикази овпх нашнх књпжевних новина пр. г. 1894. ; л-ра ЋмСра Ткалца aus Kroatien“ (1749. 1823., 1824.—1843.), прве свеске II књпге Вцкових „Скупљених граматпчкпх п поле-3IU4KIIX еппса и (прва je књпга поменута y „Журналу“ за месец јун 1894.) п Милг&евиfieea „/Kiißoia Срба се.вака“ (kib. I. „Српског ехногр. зборнцка“ наше акадезшје). Значзјпи су y овој књизп п прплози (у „Сувременом Летоиису“): ~Извештај о петроградекпм вшиим ж -искпм куроовпм ! y 1893./94. uiK. г.“ ii „Математпка на 66. скупу нелачкпх природњака и лекара y Бечу,“ a одељак „Класпчна Фплологпја“ донео je, покрај осхалога, п заншг.вчв чланак С. i». БулпКа ..ДелФпнскп музички проналасди.“ УМЕТНОСТ Срлско Позориште y Новом Саду. И mu не можемо пропусхдхи a да не еаопшпого овојдм чдхаоцима радост Срба с оне стране Саве п Дупава, a посебпце радост Новосађана. II запсха радосх та пма месха, à y HoßOii Саду, y суботу 4. Фвбруара оддгра ce дрва представа y новој позорпшној зградк, коју подпже Л. Дунђерски. Прва je дредехава бпла „Задужбдна кнеза Лазара,“ као апохеоза Лазе Дун^ерскога. Нова оригннална трагедпја y загребачком дозоришту. Јануара 18. дграна je y загребачком позордшху исхорпјска трагедија Људевпт посавскп. Опевао ју je д-р A. Tpecuh-llaßiiuuh до надрху познахог естетпчара д-ра Фр. JlapKOßuha. Ha позорницд je добро прошла. Критдка налази y њој досха духа, пескдчких зшслд u заплета. Кад би ce, веле, иешхо скрахпла, могла 6u ова драма рачунатд на храјан усдех Трагедија ова пзпшла je y ндзу књига Maxime Хрватске за 1894. годину, a чини 169—171 свеску „Забавне кшижнице Maxime Хрвахеке." Сама трагеддја заузима y кгвпзп 186 страна обпчне осмине, a од 147. до 195. je „Основа u повјесна грађа за храгедију „Љутоаид Посавски.“ РАЗЛИЧНОСТИ Како ce помаже оннма, којн су страдалп од електрпчне струје. У L’lndustrie électrique од 10. јануара " В е годпне чихамо пнтересну бедешку, коју налазиМо за умесно да објавимо и нашој публиди, јер je и код нас било страдања од електрдчне струје, a она ce могу и поиовити. Госцодин MiiHiicrap грађевина (француокн) молио je медитшоку Академију, да му она да удухство о нез», коју вал>а дахи жртвама iiecpehmix сдучајева, који ce могу десити y електранама и ua местпма, куда иролазе електричнд сироводннцд. Ово бп ce упутство саопштило . свима жандармима, којд 6u ce

jtor.xu десити приеутни при хаквом страдању, и који бп г према хоме, моглп п да укажу прву rronoh ; то jeci оно (упутство) треба да буде чисхо практпчко, без пкаквдк теорпјскпх хумачења. Ево садржине тог упутства, које je подне.та нарочдта компспја (чланови : г.г. Bouchard, d’AisouTal, Laborde и Gariel) тој АкаДемиЈи : „Кад неко лцде буде жрхва несрекнога случаја уолед додира е електричним епроводшпшма илп с мапшнама пропзводнпцама електрике, хај додпр може још битп, кад помоћ дође ; плп он може битп да je престао. „У првом елучају треба лобро пазихп, да ce додир прекпне, a да ее npu томе не десе нови неерећни случајевп лпцпма, која помажу. „Ако je Moryhe, треба зауставитп машпну пропзводшшу (електрике'; ако хо нпје моryhe, вал>а заусхавпхи струју прееедањем спроводнпка, еправом, y којој je сечпвпда одвојена од држаљице домоћу пзолахора (изи узехи справу y руку, на којој je каучучна рукавида ; Прев.) : шш ће ce везахп спроводндк еа земљом, плд he ce начштхп отока (shunt) noMohy спроводнпка с врло слабпм елекхрпчнпм огпором, која he умањихи јачину струје y оном делу, y коме je жрхва y додпру. о главнпм спроводнпком. „Ово су само крахке напомене : оне немају нпчега, y чему бд ce Меднцпнска академпја смахрала за стручну; њдх би хребало да дрецпзује нарочдха (електројтехннчжа комисдја. „Шхо ce пак тпче самог упутсхва за дрву noiioh, коју i ј.еба указати жрхвама, које нпсу више y додиру са спроводницпма и машинама, колцсија je цредложнла ове мере : „Најпре he ce пренетп несрећно лпце y какав локал с чпсхим ваздухом, y коме he ce задржахп caito малп број помоћнтша, 3 или 4, сва друга лдца треба укдонити. „Охковчаће ce одело u nociapahe ce, шхо je sioryhe брже, да ce повратд дисање п кружење крвп. „Да 6u ce доврахило дисање,могу ce дрпменити два главна средства : рпхзгачно вучење за језик п вештачко ддеање. 1. Метода ритмичкога вучења за језик. „Охворпхд усха несрећном лпцу u, ако су зуби стегнути, раставнтд ux, умехнувши cuлом проте пли ла које чврехо тедо, парче дрвета, дршку од ножа, кашике плп вч.вушке, крај палпце. „Ухватити чпрсхо врх језика међу палац и кажштрсх десне руке, голе плп покрнвене каквом крпом, на чример марамом Iда бн ce цзбегло клизање) u јако вући за језпк с ритзшчким донављањем илп с узастошшм убрзаним трзањем, и, поиуштаљем, подражавајућп рптмччно кретање самога дпсаља, no броју најмаље 20 пута на минуту. „Вучења за језик треба извршити бев одлагања u вршити га за времс пола часа, читав час и дуже.

344

ДЕ Л O