Delo

i 2. Жетода вештачкога дпсања. Положжтп несрекно длце на лс!,а с мадо уздпгнутшг плеклма, с отворешш устпма л 'слободнт! језпкои. Ухватптп зпшшце na вдспнд лактова, притпснути пх јако уз бокове прспју, за тпм дх удаллтп п издпгнути дзнад главе, начжнлвшл с њппа кружнп лук ; потом пх довестп на њпно првобдтно место прлтлснувдш пх уз бокове прежју. Поновдтн ово кретање око двадесет вута на дпнуту, продужпвшд исто до довратка прпроднога дпсања. Добро je увек почетп методои вучеаа за Језжк, прпменжвши y пето вреие, ако je sto:ryke, петоду вештачкога дисања. С друге стране треба огдедатп, y псто вреие, да ce повратд кружење крвж, трљањеж површпне тела ; лупкајукп труп рукама пли мокрпж убруепжа ; прскајукп од времена на време хладнож водож no лпду; подносеки радд удпеања ажонпјака илп слркета. je упутство усвојено.“ L’Électricien доноеп 19. јануара 1895. другу ■белешку, која je с овом y свези ; „Механичка сирава за вегитачко днсањс. „Поводож погубљења електрпчноп струјом ■убпде Wilsona-a, које je жзвршено уз.твору Anbnrn y Њујорку, амержчкп лжстовп прждоведају, да je доктор Gibbons, пз Спракузе, y државп Њујорку, молио за овлашкење, ,да може на томе TVilson-y огледатп своју справу, која je нажен.ена, да „ожжвљава лица, која je убпла електрика,“ овлашкен.е, које жу y оеталом није дато. „Овај добрж лекар беше отпшао уЊујорк, поднео je своју справу чувении лекаржма, молекп пх, да бп ималж доброту, да je опробају. Узгред, објаснжо je своју иетоду ожу,вљаеања дописнждима новина ж пзмеђу стварн, које mi je он рекао, ова гоепода наводе ово : „,.Да бп ожжвелп људе, пррсто je потребно повратити жи диеаље. За то су употребљена разна средства. Помоку жоје справе ово ce постжже брже ж поузданије него на ira којп начлн до данае y употреби. „Поменута справа ima двоје мехоче (као за дување ватре), спојене једне с другжиа и њихове су држал.ице солпдарне. Свакп од овжх иехова завршује ce вптком цевљу, a ове две цевп спојене оу помоку једне свезе на Y, која ce пак завршује простом цев.гу. Крај ове уметне ce y уста пли, кад ce ова ne могу да отворе, кроз прорез начињен y душнику пацпјента, коме ce з твори вос. Отворнвпш мехове, чији су вентжлж згодно намештени, ваздух ce жзвлачи пз плука једнима од љих, док ce другжма пуне спољнжм ваздухом, којж ce за тии нагонж y шгука иехова. „Тако ce добивају наизменпчнп издисаји п удисајл, којп чине вештачко дпоање. Доктор Gibbons тврдж, да можс да поврати, помоку свога проналаска, живот евима лиджма, чпја

смрт, као посдедица едектрпчног удара, нпје наступпла магновено. „Пошто доктор Gibbons нжје добпо јавни леш радп огледа свога сжстема, a лекари, на које ce обраћао нису без сумње дмалп прп руцп такав жстп, нпједан оппт не могаше одмах показати дејотво те еправе ; алжједан пржјател> електрпке пз Jersey City, y државж New Jersey, окушао jy je, како ce члнж, на кравп, коју je куппо за 7 долара. „Марвпнче, подвргнуто електржчној струјп од 1000 волта п б ампера, пало je y тренутку п привпдно ce умртвпло no прпденп струје за 1 п no мпнуту. Струја, прекинута, бп поново прпмењена за време још две iraнуте. Пошто ce за тпм почекало 10 мпнута, експернментатор je употребио нехове доктора Gibbons-a п после 6 минута, крава ее јави да je жпва, за тжд ce брзо псправи на ноге. „Ако справа доктора Gibbons-a пође с том кравоп од 7. долара (37 динара) no свету, треба прпзнатп да то neke битп скупо (видети), тип пре, што ce поменута крава може још употребпти више од један пут.“ ц ако je ова друга белешка, пола збпља, пола хумор на рачун Аперпчана, ваља напоменутп, да je впше пута вештачкжм дисањем повракен живот радиицнм-: п другпм лпцима. која су од удара електрпке престала да дају знаке живота. Доиста, из свију елучајева, којп су билп предмет студије физиолошких дејстава јаких електржчнжх струја, пзлазе као главне чдњениде ове две : згушњавање крвж. п престанак дпсања. Тпие je дат мпг декаржма, y коие правду ваља _се старати, да ce обнове престале физиолошке Функције. Свакојако je за сада најпрактичнпје ono удутство медддннске Академије y Паризу. (Д-р От. Maps.) Угљенн креч -- ацетплен. Кад ее под обдчним погодбама помеша драх од угља п драх од креча, добпје ce дроста индиферентна и груба емеса, y којој je евако рд ова два теда оачувало своја карактеристична својства. Ako ce ова смеса подвргне температури од 3000 или 4000 степена, коју могу датд једино електрична огљишта —, помоку којжх je г. Моасан остварио синтезу дпјаманта ii разлучжо најтврђе метале, одда ke дзнки са свим ново тело Под утдцајеж ове огроине, тако да речемо, лаклене тодлоте, смеса уг.да ж креча престаје више битж обична смеса , век постаје право једињење, т. ј. свако од ових теда губн своју индивидуалност п једно y друго дређе, тако, да постаје са свим ново тело, које ни најмаље не налпкује на оне елемснте, жз којдх je састављено, као што нп кухшвска со не наликује на хлор плж натријум из којжх je оаетав.вена. Ово ново тело, које je до данас лоотојало, само као теоријска хипотеза, п које би као

345

БEЛE Ш K E