Delo

оно што je Лолпјеров Мпзантроп француекол. Грпбоједов je рођен y Москвп, a умро je y Техерану 1829. године, y 34. годинп. Године 1817. Грпбоједов je ушао y джпломатску службу најпре као преводллац, a за тпж je преведен y посланство y Перспји. Бавећл ce ва истоку, он je тад п namicao своје поженуто знажеппто дело. Цар Нико.та га je нанменовао за рускога поеланика y Техерану, где je Грпбоједов пжао да пзврши важну мпсију : требао je да ослободи иеке руске заробљенлке, којп су бплп затворени y харезшма Шаха пли његове породице. Преговорп око тога цзазову y перспјској престоншш велико узбуђсње, букне буна, насрне ce на руско посланство п Грпбоједов буде убијен са цслим особ.вем које га je пратп.то. Тело жу je пренесено y Тифлпс, где je погреоено y манаетжру Светога Давпда, где ir сад почлва. Грнбоједова „Горе огв ума“ превео je, 1884. године, на Француски, Легрел. sПедесетoгодппш.дца П. П. Соколова. Овога леседа je y Руодјп прослављена педесетогодлшњлца уметничкога рада рускога жпвоппсца Сокплова. Соколов je рођен 1821. године п образовао ce y Pycnjn. Године 1889. Cu.ia je излржба његовпх слпка y Паризу п шгала je знатног успеха, a за елику -Коннал врмарка вв Лебеданл“ добпо јо златну медаљу u орден Почасне Легије. II y Чпкагу, на изложби, Соколов je пзложио целу колекцију својпх слпка, п скоро je сва распродата. Годпне 1877 —B. бпо je y главпол стану руске војске кодПлевне за све време борбе, na je ту и рањен y ногу п одлпкован крстож Св. Tioplpi. Соколов je плустровао д ла зшогих руских ппсаца ; Гого.ва, Турге.твева, - Некрасова, Ппсежскога.

ТрндесетпетогодшlШ.лда Сјеченова. Ове годпне навршујв ce Зб годпна проФесорског u научнога рада знаменптога руекога Физиолога Сјеченова , који je својпм научшш поеловпла п орпгпналнил рздовима y Физпологпјп, нарочдто својпм попитпвањшга нервне системе, стекао п јевропскога гласа. Прпјате.ви ц поштоваоци рускога научника спремају ce да прославе ову трпдесетпетогодпшњпду. Сјеченов je бло најпре војник и ОФпцлр, na je онда то напустпо, уппсао ce као ђак на ледпцпну и no свршетку школе отишао y пностранство да започете студлје п даље наставц. Првп научцц рад Сјеченова јавпо ce 1858. годпне, a 18G0. постављен je за проФесорскога помоћника на петроградској леддцлнској академпјп. Од тога доба бно je проФесором на лногпп ушгверсптеиша русклл, и сада je на згоековскол унпверсптету проФесор. Чл ллало, y нашој литературп, од Сјеченова Реф.гек ce мозга y преводу К. Арандцкога, које je пздала Чупжћева Задужбжна. Dr. Ј. Schröter иуковскп лекар прелпнуо je y 57. годшш жнвота y Бреслави 1. јануара 1895. Шретер je бпо зшколог. Kao посматрач гљлва првп je проучпо п неколпке г.Ђиве цз Србпје u објавио пх ученож свету y лпсту Hedurgia, Zeitschrift für die Kryptogamei'lmnde 2 Heft 1890. a y чланку -Pilze Serbiens I.“ У овол раду објавио je оне г.впве које раету на дветнпцажа. Навео je 153 врсте ; a жеђу овима нашао je п три нове врсхе за науку, које je испитао и ouncao.

348

ДЕ Л O