Delo

мелоару .Тондонскол Краљевокол Друштву ресултате евог испптивања, a, y исто време, то je учшшо, на њлхову лолбу, и познати фракдускп хеллчар Бертело y Француској Академпји Наука (Débats, Chronique scientifique). 0 овом саопштдо je u »Наставник* y јануарској свесцп стр. 48. Наполеон I n републпка. Управо пре сто годпна, Обрц, директор војне коллспје одузео je лладол Наполеону команду артилерпје. Частољубивп младп Корзпканац дошао je с тога y врдо тежак положај. У то баш доба, Наполеон je написао глулцу Талмп плело, чпја je садржина врло пнтересна, a нарочпто за оне, којп су генија.тнол цару прпписпвали деиократске сллпатије. _Ја дпше Наполеон као лав борио can ce за републаку п за то ме она напушта да гладујем. Јаднп Обрп, којп 6u логао учпнптп од лене што xohe, оставл>а ле да проспм. Ja ce ocehan, да сал не само раван него још п већп од ђенерала Сантера п Рослљола, п, опет неће да нађу нп један крајичак y Вандејп, где бпх логао плати посла. Ви сте cpehnu ; четирп часа проведете на позорнпцц пред публнком, која вам удељује славу. Мп војнпцп лорало задобивати ту славу вр.то скупо п на лного пшрој позорнпдп. Ko зна; кад ћу опет nohu доћи на своје лесто. Што год сал плао потропшо сам до nape ; плате лп неколико динара sa лене ? Hehy вам отка-. затп на понуди u кад прву кра.вевпну завојпшшло, платићу вал. 0 мој друже, како су cpehuu xepoju Арлостра ! Вп не зависпте hu од каквога лпнпстра Фпнанспја, Ваш Наполеов.“ АвтограФ овога ппсла куп.вен je за велике новце 1861. године y Паризу, и недавно тек штампан. Ваздушна пловпдба на северлп пол. 2. Фебруара ове године y седнпци шведске Акаделије Наука изнео je шведскп аеронаут Андре предлог, да y балону ваздушнол npeдузле експедиццју на северни пол. С обзиром на то што je ваздушна пловидба y поларним рејонила пово.вна u што je усавршена техника пловљења no ваздуху, узда' ce y свој успех. Пловпдба би почела са Шпицберга. Екопедиција би стала 130.000 крона. Mucao о ваздушној нловидби поникла je најпре y Паржзу 1890. u љу je изнео Густав Ерлит. Кптајскп језик. М. Брандт je врло дуго живео y Источној Азији u y својој кљизи „Жг иредела пех/чина“ обара оно јако распростраЈвено мишљеље, како y Кптају сваки човек зна чптати н писати. Тамо ила врло MHorux, којп распознају поједине знаке за речи, али не умеју ни читати ни писатн. Онпма, који xohe да читају књиге, писма, вовине итд. на китајском језику, потребно je да науче б—6ooo знакова. To опет савладати потребно je неколико година марљиво радити цео дан. Научцти китајски језик може бити задатак двлога века, na чак и он да не буде довољан.

Последњп часови Елпн-паше. У „Century“ прича ажан Савезних држава y Конго државн о поеледњим часовима знаменитог афричкога путнцка Емин-паше : „ Један од урођенпка, којп je учествовао y убпству Елинову рече мн : Момба, Кинена и ja етајасмо поред оамога паше, п на знак нашега вођа шчепасмо га sa руке, кад он оеде y своју столицу. Он ce осврте ж запита, шта то значп ? Кинена га погледа и рече : „Пашо, тц мораш улретп.“ Елин ce ионово осврте и викну срдито ; ,Шта хоћеш тиле да кажеш ? Je лп то шала ? Ko on ти, да ти једном човеку ложеш заповедлтп да улре ?“ Кинена одговорп : „Ja mican наредпо. Menu je заповедио Кибонга, мој господар. A кад Кнбонга пареди, ja слушал.“ Елин ce обрну sa револвер, алп га двојица чврото држаху. За тил му показаше писмено, којим Кибонга заповеда да ce убије. Емпн прочита ппомо, na пооле дубоког уздаха рече : „Лепо, noжете ме убитп. Али не лислите, да сам ja једпнп белп y зелљп. Ииа пх доста, којп he моју олрт осветити. Hebe проћп ни две годлне, a y вашој зем.ви неће битп ни једног Арављанпна.“ Ежш није показао да ce шгашл. Мачел одсекоше му главу. Али као да ce већ испуњује пророчанство Елпново. ЛИЧНП ГЛАСОВП f Никола Мнхапловцћ, бившп председнпк Краљевске 'Габле, a ранпје потпредседник Кра.вевоке Курпје y Будилпештп, умро je, пре неколпко дана, y 84. години. Покојнц Михаиловпћ je рођен y Солбору, где je био најпре адвокзт a sa tum ступио y службу као судпја, доцније као велики жупан бачки, u најпосле као потпредоеднпк и председник највиших судова y Угарској. II као вшиц члновник угарскп, покојник je увек оотао добар Србин, веран својој народности и православној верп, и важио je као један од најјачпх правнпка y Угарској. Годпне 1887. Михаиловпћ je пенсионован u наименован за члана Магнатске Eyhe (горњега дома парлалента маџарскога) на жпвот. Последљи пут je учествовао y сабору npu претресу познаTux дрквено-политичкнх закона, говорно je u гласао je противу ibux. Лака му зем.ва ц светао спомен међу Србила, који ce могу подичитп што оу Маџарима, својим суседима, далц овако одллчнога иредставника правде и судотва! Стогодпшњица Грпбоједова. Јануара 4., ове године, навришло сс сто година од рођења рускога знаменцтога дралскога песника Алекеандра Сергијевића Грибоједова. Tora дана je слављена усполена на овога ктвпжевиог u умиога великапа руокога y целој Русији. Грибоједов, као књижевиик и пеоник, no Bpe.iHOCTii својој долази y јсдан ред с Пушкипол u Гогољем. Он није миого писао и умро je млад, ади љегово главно дедо, коледија Г о р е о т т> ума, најзнатније je u до сад ненадлашеио дело y руској драмокој литератури. Оно je рускоме дозоришту

347

Б Е JI E 111 K E