Delo

КРИЖАНИЋЕВА ПОЛИТИКА ЕКОНОМСКО-ПОЛИТИЧКА СТУДИЈА Д-РА МИХ. В. ВУЈИЋА

Наша стара средњевековна књижевност, садржана y летопнсима, хронограФијама. животописима и историским баснама поглавпто je религиознога, црквенског садржаја, јер je она, као и сва уредба старе српске државе, била само једна бледа сенка, коју je византнјска култура, са свпма својим добрим и злим странама, бацпла била на племенскч, патријархални живот, y област византпјске империје тек досељенога нејаког народа српског. Наш Душанов законик јесте и остаје најбогатији извор за познавање друштвенога стања и правних односа y старој српској држави под владавином Неманића. Турска најезда пресекла je била политички и културнп живот и развитак српскога народа баш на прагу онога столећа, које je, нарочпто на измаку својему, ускрснућем класичке књижевностп и открићем нових трговинскпх путева a нарочито новога света, европскн запад препородило и то : y прпвредноме погледу тиме, што су ce. услед жмв.вега међународног a нарочито поморскога саобраћаја и јакога довоза племенитих метала из Америке, привредне прилике y Европи силно пзмениле биле, градовп оснажили a богатства новчана) y њпма намножпла; y политпчкоме тиме, што je удружена снага владалаца и градова (са њиховим оснаженпм занатлпскпм и трговачким елементом) a потпомогнута новим оружјем (услед проналаска барута) и стајаћом војском, саломила Феудалну анархију; a y религнозноме опет тиме, што je y реФормациономе покрету најзад коначио сузбијена релпгпозна превласт y науцп, политици и друштву, тако да исторпја света бележи годгшу вест-