Delo

•Фалскога мира (1648) као ону обртну тачку, на којој престају религиозне, a настају привредно-политичке борбе међу европскам народпма. Из срца Балканскога Полуотока потиснути српскп елеменат нашао je уточишта y српскоме Дубровнику, где je, под топлим сунцем оживеле италијанске културе a под моћним окриљем Млетака, процветала била и наша стара дубровачка књшкевност. Поглавити песнички производи њезини јесу производ двојакога утицаја: на развалинама грчке културе, коју пропала Византија на запад однесе, ускрсле нове италнјанске књижевности и оне y тузи за изгубљеном самосталношћу народном рођене силне народне поезије. Ma да ce обнчно сматра, да je дубровачка књижевност само један реФлекс ондашње италијапске, 1 ) ипак je она прожета бнла духом народннх ocehaja и успомена, као што нам то најбоље сведочи сам Осман Гундулићев. Смели бисмо готово рећи, да je корен дубровачке књижевности лежао ипак y духу и мотивима народне поезије п традиције, a само плод њезин, нарочито no обличју својему, сазревао под сунцем италијанске поезије. Век револуције донео je собом y почетку 19 столећа и српску револуцију, са којом je напоредо, a под утицајем нових просвећених идеја 18 столећа, оличених поглавито y Доситију, и ускрслој народној поезији. коју je Вук прибрао те из ње и наш пови народни књижевни језик поцрпао, тек поникла и најновија српска књижевност. Уздизање језика народних умотворина на висину књижевнога језика српског природно je прву епоху наше најновије књижевности испунило производима поезије и -Филологпје. 2 ) Рlза ових дошле су тек науке философскс, математичке, природне и друштвене. Политички списи y опште, a посебице no науци народне и државне економије, прппадају тек најновијему времену : другој половнни нашега столећа. Onaj знаменити процес привреднога снажења, који je код западннх народа политички био закључен тиме, што je трећи, занатлиско-трговачки, грађански сталеж no градовима пружио тек просвећеним владарима средства и могућности, да обесну вла-

v ) ДР- Миливоје Шрепед мнели тако н. пр. и о еазгоме Гундулићу (у расправи читаној недавно y Југословенској Академији).

2 ) „Беху то граматичари и поете, који на прагу нашега столећа обновише лице свету словенскоме“, вели Љјј Жеже y својој раоправп о Крижанићу. (Nouvelles études slaves“. Paris 1880. стр. 8.

353

КРПЖАНПЋЕВА ПОЛПТПКА