Delo

Прво je скренута бпла пажња на Крижанића као филолога. Његова Словенска Граматика писана y сибирскоме прогонству y Тоболску године 1666,*) угледала je света y издању Бођанскога тек године 1848 —.1859. 2 ) који га с тога назива {( оцем уиоредне филологијв” . Јер Крижанић y патриотској и политнчкој намери, да створи један књижевни језик словенски, поређењем поглавитих словенских језика (рускога, српскога, ческога и пољскога) хтео je да o( начини” или управ као што ДаничиЛ вели да (( скује п један језик за све Словене (Даничић y долепоменутој својој расправи стр. 161. и 197.) и y томе циљу ои je „мијешао језике, или узимао из своје главе”. (Даничић, стр. 197.) При завршетку своје расправе о граматици Крпжанићевој Даничић ce овако о њему изражава : « Види ce из граматике ЕрижаниЛеве да му није недостајало ништа, чим би могао бити велик човјек y ceoje вријеме: ни разума ни знања. Али није умио уиравити свога знања, a није умио зато, што му je фантазија била јача одразума. Фантазија га je подизала изнад ствари, којима му je требало радити, те je мислио да може њима радити не no њиховој 'нарави, или no њиховијем законима, него no својој вољи.” (стр. 198.) A Јагић опет y своме приказу Безсоновљеве расправе о Крижанићу (управ биограФије му) тако исто при завршетку овако вели о њему : «Мени ce на прилику чини, да je Крижанић највише вриједан као теолог, премда управо y тој струди најслабије познам његову радњу ; насупротив no мојем увјерењу најмање му вриједи радња граматичка, јер je основана на посве кривих премисах као да ce смије језик самовољно градити, пренаређивати птд. ,)3 ) Откривач потоњега главнога му списа Политике , учени библи-

г ) Док Куку.вевцћ y жпвотопису Крижаннћеву (y „Arkivu za poviestnicu jugoslavensku“ књизи X. Загреб, 1869. на стр. 69.) вели, да je Kp ижаиић то своје дело, које je још y Италији отпочето, тек год. 1665. y Тоболску довришо, дотле Данпчић саовим правилно наводи, да je оно y Сибиру писано тек идуће год. 1666 (7174). Види расираву Ђура Данпчића о граматици Ђурђа Кршканпћа y „Radu jugoslavenske akademije“, књ. XVI. Загреб. 1871. Стр. 160.

2 ) Граматичко псказаше об руеком језику попа Јурка Крпжанича презванјем Серб.Панина год. 1848 п 1859. (у „Чтенијама Московокога обшчества“). У осталом п Ka-лајдовиГ je већ раније о љој проговорцо био y овоме спису „о Јовану екзарху Бугарско.ч“. (Москва 1824.). У западној кљижевиоети први глао о Крижанићу чуо ce y Боденштетовим: „Russische Fragmente“ Leipzig 1862. и ШаФариковој : Geschichte der Südslawischen Literatur“.

3 ) y „Radu jugoslavenske akademije,“ књ. XVIII. Загреб, 1872, стр. 204.

355

КРИЖАНИЋЕВА ПОЛПТПКА