Delo

отекар московскога университета П. Безсоно†износи га на површину поглавито као „ревнитеља џрквенога u свесловенскога уједињења в ‘) a као таквога га после остали руски писци Maxou и посматраху. 2 ) „Године 1857, вели ЈагиК, нађе он (т.ј. Безсонов) збиља рукопис Крижанићеве политике, доскоро и дјело његово „de providentia“ - ево дакле нове струке дјеловања Крижанићева, која бјеше донле непозната Уз Крижанића граматика или Филолога, уз Крижанића теолога откри нам ето г. Безсонов ЕрижаниКа хисторика u иолитика“ . (стр. 168.) 3 ) Оно што je ЈагиК проничући слутио, да би с политичке стране Крижанићева књижевна радња ..вриједна аила иосебне расираве“ (стр. 201) прихватио je тек y најновије доба последник Јагићев на берлинској университетској катедри славистике проФесор A Брикнер y две расправе y « Рускоме Вјеснику Ђ (за год. 1887 и 1889.) под насловом «ТО рi i Крижаничг* п најзад y „Russische Revue“ (von Hammerschmidt. XX. Jahrgang за год. 1891. 3 Heft под насловом: „Ein Finanzpolitiker in Russland im 17. Jahrhundert“). 4 ) Поред дотле познатих неос-

') У расправп : „КатолдческВЈ свввденникЂ Сербт. (Хорватв) IDpin Крижаничв, Неблмшскш, Двканпда, ревшггелв возсоедпнешл церквеи п всего славлнотва вт> XVII. Biích. I. 11. Ш. Москва I>7o. (пз журнала: yi Hpaeoc.iaeuoe Oóo-ipiuie sa 1870. год.) Canone спису о полит. Безсоновје, као што u can y предговору (од г. 1858) као и поговору (од год. I860.) велп, дао произвољан наслов : _ Русское ТосуАарство вв XVII eix-o.“ Шта вшие y наслову нп једнога нп другога отпска (пз „Руоке Беседе“ за 1859. нп онога y свескапа од г. 1859 , као mi онога y две књнге од г. 1860, y Москвп), не стојп ппе пшичево, већ ce cano y поговору најзад каже, да je овај тек откривени драгоценп спопенпк наше схаре књнжевности рукопие Ћурђа „аознатош jor.ie y књижевности иоу, именом ЕрижаниКаР. Међу тип надпмак (јаукало од глагола јаукати), који je Крпжанић can себи дао, unao je да обележп човека, који тужп u јадпкује попенутој расправп Јагпћевој стр. 169. y припедбп.).

2 ) Тако п Лрс. Маркевич-b y делу : „lOjjíD; ЈСрижаничт- u eio литературнаЦ jhaтелкиосп“ Варшава 1876. оиет га највпше цени са љегових фплолошких заслуга.

3 ) ПроФ. A. Брикнер y својој расправп : „IDpiír Крижаничт.“ (говорећп о cnueuna његовпм : „Руоскш Bícthiikb 11 топђ. IDO. за год. 1887.) вели: „5 годпни 1851. A, Гр. Бје.вевски, В. М. Ундољски u П. A. Безсонов нашлп су y посковској духовној илп синодалној тппографији рукопис, заведени y каталогу као „Руска псторија на пољоком.стр. 15.-16. (a то с тога, iiito je рукогшс y ориђиналу исппсан био латиницоп uто јед ном пешавпноп језпка српско-рускога).

■*) Први пут je y пстоме органу („Russische Revue 1- за 1873.) бпло говора о Kpu жанићеву предлогу да ce руско одело прилагоди западно-јевропскоме (дакле пного upe Петра ве.шкога). Затип je y поврепенопе спису „Древнлл. u новаа Росс ia~ (kib. 111. за г. 1876.) изашда Брпкнерова расправа о „Крпжашгкевин погледима на иеточно питање . Најзад u y спису о Швану Посошкову , публвдпсти за времена Петра Вел. („Идеје и придике y времену Петра Вел.“ 1878.) иа впше места упоређчван je Крижанпћ са познијим Посошковим, кога ou евакојако високо надмаша no орпђчналности u напредности

З56

ДЕ Л O