Delo

cy нас овакви темељни научни погледи Крижанићеви задивили ii изненадили, јер им je y ономе времену ретко равних наћи како no јасности, тако и no самој тачности излагања. Под бр. 17) садржана.је даље једна препорука —према онда, нарочито код Амстердамаца, уобичајеноме начину осигуравања како трговци, кад своју робу преко мора шаљу, распоређују своје еспапе no бродовима, тако, да, ако који брод пропадне, не би једноме сва имовина његова уништена била; 18)-та мера садржи опет препоруку давања извесних слобода грађанима y корист трговања : као нпр. да трговци могу сами себи бирати старешгше и омање спорове сами између себе пресуђиватн ; тачка 19)-та садржи напомену о томе ; како су «дружине иди зборови трговачки“ дужни имати вазда на стоваришту све народу потребне производе и алате, na ако их нема, да je „градски мерник 5) дужан о томе да извести „државника” те трговци да плате глобу, ако су криви. Најзад последњи члан 20) говори о томе, како ce «бани и државници no градовима (a y договору ca царским трговцем) морају бринути о томе, да са занатлијама утврде погодбе за све занатске рукотворине/’ да их има увек доста и то према количнни свагдашње потребе y разннм производима. Прво ce еспапи, вели он, имају продавати на ономе месту, где су произведени, затим носити y веће градове, да их раскупе земаљски трговци, колико их je y земљи потребно; a преостатак има ce тек носити на околне тргове на продају другим народима или y оскудици довољне прође раздавати y место плате чиновницима државиим. Kao што ce из овога види, Крижанић размишља и предлаже мере о томе, како he државна управа, кад трговину y своје руке предузме, морати са занатлијама да утврђује количину производа према констатованој количини прође и како ће поступати са вишком производа (носити их на страну, или са њима државне oprane плаћати). To су све питања, која и модерни социјализам и колективизам обићи не могу, кад год на поље практичке организације помишљали буду.‘) Овај последњи члан 20) садржи y оеби још три важне напомене : a) да ce има забранити увоз свих оних про-

Ч В. о obedi практичким пжтањима из колектшшстагаке организаццје y Шефле-а (Dr. A. Sсhä fl e ; „Die Quintessenz des Socialismus/ и : „Die Aussichtslosigkeit der Socialdemokratie“).

379

КРПЖАНПЋЕВА ПОЛПТПКА