Delo

извода ca стране, које ми и y земљи имамо (дакле искључење сваке стране конкуренције); б) да државни органи имају свуда no земљм држати мустре свих важмијих производа зарад угледа ii контроле y изради и да су зарад поучавања домаћих занатлија још и дужни доводити стране вештаке, плаћати их добро и држатн их све дотле, док ce y вештини израде наши домаћи младићи не изуче ; и в) да све ово законодавство не буде упропашћено и изиграно од стране «лакомих державннка,” и да je зато слободно свакому тужити ce не само старијнма, већ и непосредно самоме цару y Москви. Овим ce завршује први раздео о трговини. Говорећи y потоњем разделу 24. о разнпм сталежима друштвеним, Крижанић о трговцима (који заједно са тежацпма и занатлијама сачињавају народ черннке) вели, како су они земљи много мање потребни од тежака и занатлија и да трговци мање добра чино друштву, јер ништа не производе, већ само «превозе пронзводе из места y место и то не на општу, но на своју особену корист“ na често чак и на штету целгше. Тпме он такође оправдава свој предлог. да велика загранпчна трговпна треба да пређе y државне руке, јер тпме he ce велике «трговачке користн праведно на државу пренети.“ Вазда je, велн Крижанић, отчте добро ирече од користи иојединих људи. (1. 261.—262). У својој да.воЈ „царској речи }> он чак назива трговце „х л' i богyб цнм a, јер оии, подобно Сарданапалима, не раде ни главом ни рукама, нпти крв за парод проливају.” Живећи само за себе, зањатп само трговином и жудећи само за добпћу они су некорпсни, јер «грабе највећи део народних богатстава” и увек за ce траже особене повластице. (ÏÏ 28. 29.). х ) Овакво схватање трговине (особпто још ондашње повлашћене a туђинске) y многоме нас опомпње на потоње Керијеве мисли о излишности и шгетности трговине, кад ова y прпвреди народној сама себи метом постане, jep je правп и крајњи циљ привреднога саобраћаја зблпжење пропзвођача u потрошача (са све мањим посредовањем трговаца). Трговина je дакле само y онолико и неопходна и корисна, y колико помаже привредне интересе целога народа. Гледајући поплаву и повластпце немачких трговаца y Русији онога времена, Крижанпћ тражи да ce германским народама, Јеврејпма, Јерменпма, Цнга-

x ) Вцдп o TOiie u даље y књизп 11. стр. 6i.

380

ДE I O