Delo

И тако, као што рекох, читаво no подне провео сам код куће сањајући, јер сећам ce врло добро, те мисли нису имале ничега здравог y себи, или још боље нпчега сталног : то су бпле ваздушасте неке слике и пдеје без икакве логичне везе. Кад сам изишао и глава ме je no мало болела, a не знам зашто, тога дана првп пут, место да одем на вечеру, ja ce упутим улицама, не знајући управо ни сам камо ћу, и на послетку, као што рекох, пођем оближњој шуми. Ако баш и -огладним, мислио сам, могу и тамо узети шта. Тамо то je била једна каФана, један мали ресторан, баш на самом улазу y шуму, где сио ми ђаци no којп пут долазили. Кад сам већ ушао y шуму могло je бити осам сата. Hoh je била лепа и све je било мирно. Ha небу без и једног облачка, спјао je пун месец, и y шуми, a нарочито чистинама видело ce као y осветљеној вароши. Па y тој светлости око дрвета као да ce хватала нека плавичаста сумаглица, a трава баш као opomena, светлила ce и прелнвала Чим сам био пред каФаном, механџија, један стари чива, истрча, понуди ми столицу и ■ тако седнем «Чим јеповољи да послужим Herr Doctor?” загшта ме старад. Рекох му да ми допесе пива ако je тазе; он ми рече да je баш мало час отворио буре и уђе да ме послужи. И тако сам седео за столом чекајући пиво, кад y оном миру чух старца да говори с неким y каФани, и ма да je тихо говорио учини ми ce као да ce нешто љути, као да грди некога, и само га чух где рече : «кажем ти нећеш, ja ти забрањујем, je си чула ? ! После тога опета настаде тишина. Ал’ то je било довољно да постанем љубопитљив. Каква ли му je то жена ? питао сам ce ; јер толико сам пута долазио и ни јодном нити сам видео «ити чуо да са стардем има ту и каква женска прилика. Знао сам да има једно момче које нас je обично послуживало, ал ! осим њега никога више. A међутим тада, y то доба ноћи, јер дабоме била je већ ноћ, има нека женска унутра, коју шта више као да грди. И како сам дотле прочитао неколико стотина романа, ц такође видео и прочитао толико исто и драма, преда мном ce почеше стварати Бог те пита каквс слике. «Ko зна“, мислно

387

ПЗ МОЈИХ УСПОМЕНА