Delo

«Кад сам дошла данас са стара мајком, молила самје да ме остави два три дана код двде, и она je пристала. Ал’ бадава, вечерас ме je наљутио чини ми ce више но и једном, na зато нисам хтела да останем внше, и Бог зна кад hy му поново отићи”. „А зашто истина”, рекох joj, „ваш деда не живи заједно са стара-мајком ?“ „Зато што га и старамајка не воли баш највише.“ „Па зар само за то да живи раздвојено ?“ запитах je, и дође ми да ce насмејем том њеном наивном одговору. „ A зашто ?“ одговори она сасвим озбиљно, и прп том извуче своју руку из моје. Они су увек живели раздвојено; јер деда то je отац моје мајке, a стара-мајка, то je мати мога оца. Тек ми тада би јасно. «А шта раде ваши родитељи ?” запитах je. «Они су умрли” одговори ми она. «Дакле ви сте изгубилп ридитеље,” рекох joj гласом y Kojen хтео сам да буде што више саучешћа, јер ми дође кривО' што ii да je питам o томе, и још хтедох да додам неколико' утешних речи, кад ме она прекиде : д.Јест, мати je умрла има већ пет година, a отац je умро на годину дапа после ње... Стара-мајка ми каже да je умро од туге за матером, толико je чезнуо за њом.* Глас којим je изговорила то неколико речи био je сасвим миран, обичан, и никакво ce узбуђење није кроза њ осећало a што ме од кћери, девојке њених година, мало зачудн. „А шта je био ваш отац?“ запитам. „Био je глумац“, одговори она, na онда сама продужи : „Мати je такође била глумица, играла je већином трагичнеулоге; ко год je видео био je потресен њеном игром; чак су и новине говориле о њој, a један илустрован лист донео joj je слику; имам je код куће... Па онда, после кратка ћутања, истим мирним тоном настави : «Ви можда и не знате да je и деда био y своје време глумац. Јест, јест”, продужн пошто je ja зачуђено погледах, јер ми ту паде na памет његов малопређашњи говор, само није био Бог зна шта: играо je омање улоге и обично штатирао.. A међутнм прича како покојна мајка има њему да благодари

393

ПЗ МОЈИХ УСПОМЕНА